Marija Zori\u0107 je \u010ca\u010danka, ali ka\u017ee da na pitanje odakle je retko zna odgovor jer \u017eivi pomalo svuda. Diplomirala je na Hemijskom fakultetu u Beogradu i ve\u0107 u avgustu iste godine oti\u0161la na poslediplomske studije u Ameriku. Marija Zori\u0107 danas radi kao nau\u010dnica u nacionalnoj laboratoriji gde radi na mnogim projektima, me\u0111u kojima su i litijum jonske baterije o kojima se u Srbiji u poslednje vreme i te kako govori.<\/p>\n\n\n\n
Koliko nam uzima odliv mozgova jasno je i na njenom primeru \u2013 iako je imala iluziju da se vrati, sada tu \u017eelju vi\u0161e nema.<\/p>\n\n\n\n
\u2013 Prvobitno sam bila na Bowling Green State University (BGSU) u Ohaju gde sam zavrsila master studije iz fotohemije, a kasnije presla na University of Illinois (UIC) u \u010cikagu gde zavrsavam doktorske studije iz hemije, nadam se februara 2021. Kre\u0107em na post-doktorsko usavr\u0161avanje na nacionalnom akceleratoru SLAC-Stanford u Kaliforniji \u2013 pri\u010da Marija Zori\u0107 za Telegraf Biznis.<\/p>\n\n\n\n
Prvi posao tj. studije su joj se \u201cnekako desile\u201d.<\/p>\n\n\n\n
\u2013 Poslala sam mejl mojoj sada\u0161njoj mentorki, prof. Kseniji Glu\u0161ac, koja je tada bila na BGSU da vidim da li zapo\u0161ljava doktorande jer mi se njeno istra\u017eivanje jako svidelo. Tada su ve\u0107 svi rokovi za prijavu na studije pro\u0161li ali zahvaljuju\u0107i njoj sam pro\u0161la kroz prijavu i intervjue sa par meseci zaka\u0161njenja i bila primljena na studije. Moram da naglasim da je profesorka Glu\u0161ac najdivnija mentorka i nau\u010dnica koju sam mogla da imam i njoj dugujem veliki deo zasluga za sve \u0161to sam do sad postigla. Od kad sam oti\u0161la radila sam kao asistent i istra\u017eiva\u010d u njenoj grupu na BGSU i UIC i posledjnih par godina i u Argonne nacionalnoj laboratoriji \u2013 govori Marija Zori\u0107 za portal \u201cTelegraf\u201d.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ta je to na \u010demu trenutno radite?<\/em><\/p>\n\n\n\n \u2013 Ja sam od onih osoba \u0161to vole da imaju vi\u0161e projekata u isto vreme pa je malo te\u0161ko definisati zajedni\u010dku temu svima njima. Uglavnom radim na elektro-katalizatorima za oksidaciju vode i redukciju ugljen-dioksida. Prvenstveno poku\u0161avam da razumem mehanizam dejstva ovih katalizatora \u0161to bi kasnije omogu\u0107ilo dizajn materijala sa boljim karakteristikam. Potencijalna primena bi bila u solarnim i gorivim \u0107elijama. Imam i par projekata koji se bave litijumskim baterijama, \u0161to je jako popularno i verovatno jedno od goru\u0107ih pitanja u nauci trenutno. Na Stanfordu \u0107u raditi na sli\u010dnim projektima samo umesto elektro- bavi\u0107mo se foto-katalizatorima sa sli\u010dnom primenom.<\/p>\n\n\n\n Zavr\u0161ili ste jedan od najte\u017eih fakulteta, mislite li da se i ovde taj posao toliko cenio? Da li mislite da bi ovde imali \u0161ansi da ostvarite svoj san?<\/em><\/p>\n\n\n\n \u2013 Mislim da ovde nema dovoljno prilika da se do\u0111e do toga da se posao ceni. U nauku se jako malo ula\u017ee i za neke stvari koje ja odradim za par nedelja u Americi, ovde su verovatno potrebni meseci jer nemamo dobre uslove rada. Li\u010dno me to jako poga\u0111a jer imamo vrhunske stru\u010dnjake, koji uprkos uslovima u kojima rade imaju vrhunske rezultate. Ako gledamo sa ta\u010dke gledi\u0161ta posla u industriji \u2013 takvih prilika u Srbiji na\u017ealost skoro i da nema za moju struku, bar ne za nas koji zavr\u0161avamo doktorate. Ono sto bi mo\u017eda moglo da se promeni je da uspostavimo vi\u0161e kolaboracija me\u0111u nau\u010dnim grupama iz istih i razli\u010ditih oblasti da bi svi mogli svoj potencijal maksimalno da prika\u017eu i iskoriste. Ne znam za\u0161to, ali kod nas saradnje ima jako malo. Umesto da razvijamo me\u0111usobnu saradnju gde bi se sva\u010dija stru\u010dnost cenila, mi malo saradnje me\u0111u nau\u010dnicima razlicitih struka imamo. Mislim da bi progres istra\u017eivanja bio mnogo br\u017ei kada bismo ujedinili nau\u010dnike koji isti problem posmatraju sa razli\u010ditih ta\u010dki gledi\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n Da li bih ja li\u010dno imala \u0161ansu da ostvarim svoj san \u2013 sumnjam. Ili mo\u017eda donekle ali uz mnogo vi\u0161e kompromisa na koje mislim da ne bih pristala.<\/p>\n\n\n\n Vi ste jo\u0161 jedna od mladih osoba koja je odlu\u010dila da ode. \u0160ta je to klju\u010dno \u0161to bi trebalo da se promeni u Srbiji da biste se vratili?<\/em><\/p>\n\n\n\n \u2013 O ovome sam dosta razmi\u0161ljala ali pravi odgovor nemam. Ono \u0161to mislim da je sigurno je da se to \u2018ne\u0161to\u2019 ne\u0107e promeniti za vreme moje karijere. Kao \u0161to sam ve\u0107 pomenula, u nauku se malo ula\u017ee i raditi istra\u017eivanja koja prate svetski razvoj nauke je nemogu\u0107e ako imamo samo instrumente iz polovine pro\u0161log veka. I nisu u pitanju samo instrumenti, to je samo jedan od primera. Ja nekako imam tu idealizovanu sliku akademije i nauke u glavi koja je daleko od realne, ali mislim da naukom treba da se bave najbolji, a na\u017ealost mislim da kod nas to ne\u0107e biti slu\u010daj jo\u0161 dugo jer ti najbolji odlaze iz zemlje. Da su nekima od njih (nas?) pru\u017eene prilike ranije, mo\u017eda bismo i ostali. Sada ostvarujemo saradnje negde preko jer nam je tamo pru\u017eena prilika da poka\u017eemo svoj maksimum. Kada sam odlazila iz Srbije, donekle sam i gajila iluziju da \u0107u se jednog dana vratiti ali mi sada to deluje nemogu\u0107e.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta bi Vas ubedilo da se vratite u Srbiju?<\/em><\/p>\n\n\n\n \u2013 Mislim da to va\u017ei za dosta mladih koji su oti\u0161li \u2013 neke stvari iz li\u010dnog \u017eivota bi me mo\u017eda naterale da se vratim jer ipak je ovo moja zemlja, ali profesionalno ne znam \u0161ta bi me ubedilo. Verovatno prilika da radim ono \u0161to volim u uslovima koji su zadovoljavaju\u0107i i pri tome mislim na sredstva da se istra\u017eivanja rade, bezbedno obavljanje eksperimenata (mislim da je bezbednost u laboratorijama stvar o kojoj se jako malo govori a veliki je problem) kao i imam tim ljudi koji je stru\u010dan ne da se do posla dolazi na razne na\u010dine na koje ne bi trebalo a postalo je mo\u017eda uobi\u010dajeno. I naravno, finansijska strana je bitna, jer visokoobrazovani ljudi treba i da budu cenjeni i pla\u0107eni za veoma va\u017ean intelektualni rad koji obavljaju.<\/p>\n\n\n\n Da li Vam je neko ponudio posao u Srbiji?<\/em><\/p>\n\n\n\n \u2013 Ne. Nisam od onih koji \u010dekaju da im se posao ponudi ve\u0107 mislim da se mora tra\u017eiti a ja to nisam ni poku\u0161avala u Srbiji. Ali opet, ponuda nije ni bilo.<\/p>\n\n\n\n Mo\u017eete li da uporedite svoju struku tamo i ovde, kakav je raspon plata?<\/em><\/p>\n\n\n\n \u2013 Uh, ovo je zaista te\u0161ko pitanje. Prvo jer je raspon plata jako veliki u Americi u zavisnosti da li je posao u industriji, akademiji, editorki ili neki drugi. A drugo, mislim da doktori nauka u Srbiji nemaju mnogo prilika za poslove koji nisu akademski. U svakom slu\u010daju, mislim da je i ovde i tamo jako te\u0161ko obogatiti se bavljenjem naukom, ali da se u Americi bar pristojno \u017eivi od tog posla. Industrijski poslovi su uglavnom mnogo bolje pla\u0107eni nego akademski. S druge strane, do akademskih je i te\u0161ko do\u0107i ali dozvoljavaju ve\u0107u dozu kreativnosti. Moram samo da naglasim da nebitno koja je vrsta posla, da se generalno u Americi mnogo vi\u0161e radi. Pri tom ne \u017eelim da zvu\u010di kao da to opravdavam ili ka\u017eem da je bolje, naprotiv. Ipak, kad se sve uzme u obzir, ameri\u010dke plate i uslovi rada su daleko bolji od na\u0161ih \u2013 isti\u010de Marija Zori\u0107. <\/p>\n\n\n\n \u0160ta je ono \u0161to Vas u tamo\u0161njem sistemu posebno odu\u0161evljava kada je u pitanju rad sa mladim obrazovanim osobama poput Vas?<\/em><\/p>\n\n\n\n \u2013 Ah mnogo toga! Prvenstveno \u0161to se prilike dobijaju isklju\u010divo po znanju i stru\u010dnosti. Svi\u0111a mi se i sloboda koju imamo pri radu da sami isprobamo neke svoje ideje i iako ne ide uvek kako smo zamislili, i dalje smo ohrabreni da poku\u0161avamo. Dopada mi se i \u0161to mi kao imigranti imamo iste prilike kao njihovi gra\u0111ani. Generalno pristup da se svi po\u0161tujemo jedni druge i da se sva\u010dije vreme ceni i ideje uva\u017eavaju je ne\u0161to \u0161to mi se jako svi\u0111a. Nema te neki hijerarhije kao ovde ve\u0107 smo svi jedni drugima kolege.<\/p>\n\n\n\n Podsticanje saradnji me\u0111u nau\u010dnicima je jo\u0161 jedna od divnih stvari. Ja na primer, radim sa ljudima iz raznih oblasti \u2013 in\u017eenjerima ma\u0161instva, hemije, elektrotehnike, hemicarima, fizokohemicarima. Svak dobrinose onim u \u010demu je najbolji i progres se mnogo pre vidi nego kada bismo svi nezavisno radili. Fenomenalno mi je i \u0161to na nau\u010dne discipline ne gledaju kao na stroge kategorije kao mi. Zavr\u0161ila sam hemiju na primer, ali ve\u0107i deo doktorata radim iz fotohemije i fizi\u010dke hemije. Ovde bi to zna\u010dilo da treba da promenim fakultet, dok je u Americi samo moj afinitet prema jednoj oblasti bio dovoljan da se preusmerim na tu stranu. \u017delim samo da ka\u017eem da je sve ovo iz li\u010dnog iskusta \u2013 imam prijatelja koji su u istoj oblasti a vide sve na isti na\u010din kao ja, ali i onih koji do\u017eivljavaju ovo sa svoje ta\u010dke gledi\u0161ta potpuno druga\u010dije.<\/p>\n\n\n\n Poznato je da su \u017eene sa ovih prostora \u010desto u nezavidnom polo\u017eaju, kako ih oja\u010dati, pomo\u0107i da istraju i budu uspe\u0161ne u biznisu? Kako to Vi vidite sa strane?<\/em><\/p>\n\n\n\n \u2013 Mizoginija je na\u017elost veliki problem i ovde i tamo. Na razli\u010dite na\u010dine sam se susretala sa tim, ali svuda je ima. Vi\u0161e puta mi se desilo da sam jedina ili jedna od samo nekoliko \u017eena na nau\u010dnom skupu. Mislim da tu niko od nas kao pojedinac ne mo\u017ee mnogo da promeni jer je potrebno promeniti neke velike stvari, ali svi mi mo\u017eemo da doprinesemo na neki na\u010din. Mislim da je jako bitno ohrabrivati devoj\u010dice i mlade devojke da se bave naukom. Ja sam uvek imala (ili podsvesno birala) \u017eene kao mentorke, koje su fenomenalne, uspe\u0161ne i pored toga \u0161to su u manjini u onome \u010dime se bave. Mislim da je potrebno isticati takve \u2018role models\u2019 \u2013 smatra Marija Zori\u0107.<\/p>\n\n\n\n Jako je bitno videti da osobe poput tebe se uspe\u0161no bave tim poslom. Veoma je va\u017eno pri\u010dati o problemima i podizati svest ljudi da problem postoji, a u doba dru\u0161tvenih mre\u017ea, to zaista nije te\u0161ko. Tek kada postanemo \u2018osve\u0161\u0107eni\u2019 i svesni problema, mo\u017eemo se sa njim i nositi. Va\u017eno je u\u010diti o \u2018velikim\u2019 \u017eenama u \u0161koli. Evo na primer, jedina nau\u010dnica koju pominjemo u \u0161kolama je Marija Sklodovska Kiri i verujem kada biste sproveli neku anketu da velika ve\u0107ina gra\u0111ana ne bi ni znala da navede neku drugu. A ima mnogo \u017eena koje su menjale i menjaju svet, samo treba pri\u010dati o tome. Treba pokazati devoji\u010dama da mogu biti in\u017eenjerke, nau\u010dnice, lekarke, ne moramo sve biti princeze.<\/p>\n\n\n\n Ne mo\u017ee niko od nas pojedina\u010dno da promeni mnogo, ali uvek mo\u017eemo da krenemo od ljudi u svom okru\u017eenju i edukujemo njih.<\/p>\n\n\n\n Istovremeno, sve je vi\u0161e na\u0161ih devojaka koje bele\u017ee rezultate u STEM nauci, kako Vi gledate na to?<\/em><\/p>\n\n\n\n \u2013 Mislim da smo mi, \u017eene, bile u podre\u0111enom polo\u017eaju vekovima i da kona\u010dno sti\u017ee na\u0161ih 5 minutaili se bar nadam. Ako ne dajemo podjednake prilike \u017eenama, automatski gubimo polovinu potencijano jako uspe\u0161nih ljudi. Zamislite \u0161ta bismo sve postigli da smo imale iste prilike kao mu\u0161karci! A \u0161to se ti\u010de sve vi\u0161e devojaka koje bele\u017ee uspehe u STEM \u2013 mislim da progress postoji ali da je daleko sporiji nego \u0161to bi trebalo da bude. Trebalo bi da budemo mnogo zastupljenije nego \u0161to jesmo. Jeste nas sve vi\u0161e, ali zamislite sve one devojke koje nisu dobile \u0161ansu samo zbog toga \u0161to su \u017eene a mogle su da postignu mnogo toga. Ovde ne mislim samo ono da su im se zatvarala neka vrata jer su \u017eene, govorim i o tome da im se \u010desto stavlja odluka da li karijera ili deca na primer. Pa onda ima toga da kod onih \u017eena koje imaju decu, sva briga o njima spada bas na \u017eenu, pa karijera trpi.<\/p>\n\n\n\n Opet da naglasim da je ovo generalizacija (a ja generalizacije ne volim, ali neke su opravdane) i da naravno u svemu ima izuzetaka. Sre\u0107om, imamo devojaka u STEM i ima tu malo i onog na\u0161eg inata koji stoji iza uspeha. Verujem da je na\u0161e obrazovanje bar iz prirodnih nauka jako dobro i temeljno tako da i to ima udela. Ono \u0161to nam definitivno fali je osavremenjavanje, u\u010denje o nekim novim metodama, tehnikama i slicno. Meni li\u010dno je to bio najve\u0107i problem \u2013 trebalo je da primenjujem mnogo tehnike kad samo oti\u0161la a da za njih nisam ni \u010dula. Jako nam je detaljno obrazovanje (bar na mom fakultetu bilo kad sam studirala) iz klasi\u010dnih metoda, ali se mora uvesti malo vi\u0161e savremenih i i\u0107i u korak sa razvojem nauke i tehnologije\u2013 ka\u017ee Marija Zori\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kako vidite mlade u Srbiji?<\/em><\/p>\n\n\n\n \u2013 Te\u0161ko mi je da napravim neku generalizaciju jer mislim da ljudi kojima sam ja okru\u017eena su sli\u010dni meni pa \u010desto ne vidim neku drugu stranu. S druge strane, to daje malo la\u017enu sliku jer ve\u0107ina mojih prijatelja \u017eivi u Beogradu, bavi se poslom koji voli i od toga pristojno \u017eive. \u010cini mi se da i dalje ima dosta mladih koji bi ne\u0161to da promene u dru\u0161tvu u kome \u017eivimo \u0161to me ujdeno usre\u0107i i rastu\u017ei.<\/p>\n\n\n\n Svi mi koji smo oti\u0161li preko smo jednom imali te vizije da se ne\u0161to mo\u017ee promeniti, onda videli da se borimo protiv vetrenja\u010da, spakovali kofere i oti\u0161li. Drago mi je \u0161to se mladi i dalje bore. Tu\u017eno je jer i dalje ima potrebe za tim.<\/p>\n\n\n\n Da naglasim da mislim da je malo druga\u010dije u ununutra\u0161njosti (dolazim iz sela pored \u010ca\u010dka pa iz te perspektive) gde mislim da sve manje imamo mladih jer jednostavno ta mala mesta sve manje i manje imaju da nam ponude. Nemamo ni dovoljno prilika za posao, kulturnih i dru\u0161tvenih de\u0161avanja, \u010dak i sve manje dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n Da li ste primetili, koje to poslove na\u0161i ljudi naj\u010de\u0161\u0107e na\u0111u \u201cpreko bare\u201d?<\/em><\/p>\n\n\n\n \u2013 Mislim da ima prilika za nas koji smo zavr\u0161ili prirodne nauke, ali dosta faktora uti\u010de na to da li \u0107emo na\u0107i posao (na pr. da li imamo poslediplomske studije i naro\u010dito na kojim \u0161kolama smo ih zavr\u0161avali, koji tip posla tra\u017eimo, radno iskustvo). Mislim da IT isto imaju jako dobrih prilika. Po\u0161to sam u \u010cikagu pa sre\u0107em dosta na\u0161ih, na\u017ealost vidim da ima dosta ljudi koji su ilegalno tamo. Ka\u017eem na\u017ealost jer nemaju nikakva prava pa naj\u010de\u0161\u0107e rade najte\u017ee poslove. Verovatno smo svi \u010duli da u \u010cikagu svi Srbi voze kamione, ali generalno rade fizi\u010dki zahtevne poslove. Studenti uglavnom dolaze na sportske stipendije ili na doktorske studije iz prirodnih nauka i i\u017eenjerstva gde imaju jako lepe programe stipendija.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta je za Vas \u201cameri\u010dki san\u201d i da li je ostvariv?<\/em><\/p>\n\n\n\n \u2013 Kad ka\u017eemo \u2018ameri\u010di san\u2019 to zvu\u010di tako harizmati\u010dno i privla\u0107no i kao neki neki cilj kome te\u017eimo. U praksi mislim da nije sve ba\u0161 tako idealno i da i dalje ima mnogo diskriminacije i prepreka do tog \u2018ameri\u010dkog sna\u2019. Ve\u0107 sam pomenula mizoginiju koja je na\u017ealost jako izra\u017eena u fizi\u010dkim naukama. Ako ga shvatimo \u010disto kao mogu\u0107nost da se bavimo \u010dime \u017eelimo u \u017eivotu, jeste mogu\u0107e uz dosta truda, dodaje Marija Zori\u0107.<\/p>\n\n\n\n Nije podjednako lako ili te\u0161ko nekom ko se rodio sa privilegijama i recimo nama koji dolazimo iz ovih zemalja, prva smo generacija studentana u porodici, promenili ne samo zemlje nego i kontinente vi\u0161e puta. Ali ako razumemo taj san kao slobodu da budemo \u0161ta \u017eelimo u \u017eivotu, po mom mi\u0161ljenju to je stanje svesti. I to onda zavisi od svakog od nas pojedina\u010dno pa ja mislim da je donekle ostvarivo.<\/p>\n\n\n\n