Doktor Milo\u0161 Babi\u0107, molekularni biolog iz San Dijega u SAD, ka\u017ee da je virus sada endemijski, \u0161iri se kroz populaciju i nemogu\u0107e ga je izbe\u0107i.<\/p>\n\n\n\n
\u201cPre ili kasnije bar 95 odsto ljudi bi\u0107e u kontaktu sa virusom. Rizik je virus, a izbor je da li \u0107emo primiti vakcinu ili \u0107emo se zaraziti virusom\u201d, rekao je Babi\u0107 za RTS.<\/p>\n\n\n\n
Na pitanje \u0161ta je sa onima koji su zdravi i ne veruju da mogu da se zaraze, mikrobiolog ka\u017ee da \u0107e od tih zdavih svaki 500. umreti, dok \u0107e 10 odsto zavr\u0161iti na bolni\u010dkom le\u010denju i du\u017ee \u0107e se oporavljati od bolesti.<\/p>\n\n\n\n
Du\u017ee \u0107e trajati, ako se ne vakcini\u0161emo, i postizanje kolektivnog imuniteta, a \u0161to du\u017ee traje epidemija, virus ima vi\u0161e mogu\u0107nosti da mutira i da se pojave novi sojevi.<\/p>\n\n\n\n
\u201cNajbolje pokazuju podaci iz Brazila, da je potrebno minimum 80 odsto ljudi koji su ili prele\u017eali virus ili su se vakcinisali da bi se govorilo o kolektivnom imunitetu\u201d, navodi Babi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Niko ne mo\u017ee da ka\u017ee za koji ta\u010dno period treba da se vakcini\u0161emo kako bi epidemija prestala ali, kako dodaje, \u0161to se vi\u0161e odugovla\u010di, rizik od novih sojeva je ve\u0107i.<\/p>\n\n\n\n
\u201cSa vakcinacijom negde ide dobro, negde ne. Izrael je vakcinisao vi\u0161e od tre\u0107ine stanovni\u0161tva, tempo u Evropi i Americi nije dobar, a u\u017easan je u mnogim siroma\u0161nim zemljama Afrike i Ju\u017ene Amerike\u201d, isti\u010de Babi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Ka\u017ee i da \u0161to je vi\u0161e zara\u017eenih, to je vi\u0161e mutacija i mogu\u0107nosti da se pojavi novi soj.<\/p>\n\n\n\n
\u201cPostoje razlike u efikasnosti vakcina da se \u010dovek zarazi i kada ih primi, ali one sve \u0161tite od te\u0161kih oblika bolesti\u201d, isti\u010de doktor Milo\u0161 Babi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Smatra da, ako uspe\u0161no odradimo vakcinaciju, onda se korona virus mo\u017eda mo\u017ee ograni\u010diti, ali ako se razmno\u017ei u mnogo sojeva, onda \u0107e biti poput gripa i mora\u0107emo bar svake dve godine da se imunizujemo na neki na\u010din.<\/p>\n\n\n\n
Mikrobiolog ka\u017ee da su najopasniji oni virusi koje ne znamo.<\/p>\n\n\n\n
\u201cLjudi nisu svesni koliko se ovo \u010desto doga\u0111a, i virolozi i lekari uz velike napore zaustavljaju viruse \u0161irom sveta, a mi moramo da shvatimo da je to neprestana pretnja za sve nas. Zbog toga je me\u0111unarodna saradnja vrlo bitna kao i politi\u010dka volja da ta saradnja postoji\u201d, dodao je.<\/p>\n\n\n\n