Razlika je ve\u0107a nego \u0161to sam o\u010dekivala. Znala sam da u Americi to gradivo ide dosta sporo, da se stalno ponavlja. Oni imaju \u010dak i neku teoriju spiralnog u\u010denja koja se bukvalno svodi na to da se stalno radi jedno isto na druga\u010diji na\u010din. Ipak, iznenadila sam se koliko se u Srbiji to gradivo radi ozbiljnije i br\u017ee. Dosta se u\u010di napamet, a i mnogo je manje politike i ideologije u \u0161kolskom programu. Ne moram previ\u0161e da mislim o \u010demu \u0107e moje dete u\u010diti u \u0161koli, a sama deca su ovde ambicioznija. Postoji ta zdrava konkurencija me\u0111u njima.<\/p>\n\n\n\n
Da li je nave\u0107a razlika izme\u0111u \u0161kolskog sitema u Srbiji i Americi le\u017ei upravo u ocenjivanju i razvodnjavanju gradiva?<\/em><\/p>\n\n\n\n Da, jer su u Srbiji su sve ocene javne dok se u Americi to smatra neumesnim i pitati. Ovde svi znaju sve ocene i to pokre\u0107e taj takmi\u010darski duh kod dece. Primetila sam da su u Americi de\u010daci jako lo\u0161i u \u0161koli i da devoj\u010dice akademski dominiraju. U Americi kroz \u0161kolu deca imaju puno banalnih aktivnosti, nekog seckanja, lepljenja i pravljenja panoa, i toga je bilo dosta \u010dak i u tre\u0107em razredu. Mislim da mu\u0161koj deci posebno le\u017ei srpski pristup.<\/p>\n\n\n\n Kakva je disciplina u ameri\u010dkim \u0161kolama i da li je \u0161kola zaista laka kao \u0161to ovde ljudi misle?<\/em><\/p>\n\n\n\n Disciplina u srpskim \u0161kolama je na ni\u017eem nivou u odnosu na ameri\u010dke. Ovde ima mnogo vi\u0161e verbalnih ispada, u toj meri da se ni ne registruju, dok su u Americi bili smatrani ozbiljnim prekr\u0161ajima za koje se i\u0161lo na razgovor sa direktorom. Fizi\u010dki kontakt, rough-and-tumble play<\/em>, su svakodnevna pojava. Nastavnici se manje me\u0161aju u odnose me\u0111u decom, a deca manje tu\u017eakaju jedni druge. \u0160to se te\u017eine \u0161kole ti\u010de, \u0161kola u Americi je te\u0161ka na neki druga\u010diji na\u010din. Tu ima puno ponavljanja gradiva, a \u0161to su lak\u0161i zadaci oni se stro\u017eije ocenjuju. Ona daje neku drugu vrstu izazova koji nisu toliko dubinski intelektualni, vi\u0161e se vodi ra\u010duna o sitnicama. Deca koja su sposobna, ali ne toliko mirna i poslu\u0161na se u Srbiji bolje kotiraju.<\/p>\n\n\n\n Kakov je odnos roditelj-nastavnik u Americi i kako se na primer re\u0161ava problem izostanka deteta sa \u010dasova? Da li je to druga\u010dije u odnosu na Srbiju?<\/em><\/p>\n\n\n\n Druga\u010dije je. U Srbiji je izme\u0111u nastavnika i roditelja manja distanca \u0161to ima svoje prednosti ali i svoje mane. Nastavnici su daleko dostupniji, a odeljenja imaju viber grupe pa se lako informi\u0161ete o svemu. Sa druge strane po\u0161to je ta distanca nastavnik – roditelj smanjena, ima vi\u0161e intriga, roditelji poku\u0161avaju da se me\u0161aju u nastavu, dolazi do rasprava. Moglo bi se re\u0107i da je taj odnos bliskiji, ali samim tim i manje profesionalan. Postoji i ta fleksibilnost vezana za izostanke ovde, dok u Americi ako dete izostane sa \u010dasova odmah se aktivira neki automatski sitem u vidu alarma koji nas zove i obave\u0161tava o tom izostanku. <\/p>\n\n\n\n Da li deca imaju puno domacih zadataka i na koji na\u010din deca do\u017eivljavaju \u0161kolu u Americi, a kava je situacija u Srbiji?<\/em><\/p>\n\n\n\n U Srbiji se, u ve\u0107oj meri, podrazumeva da u\u010denje nije zabavno i da je to obaveza koja mora da se odradi. Ne bave se mnogo time kako i za\u0161to u\u010diti, prosto dobiju doma\u0107i zadatak da odrade i to je to. U Americi se mnogo vi\u0161e trude da to u\u010denje bude zabavno, ali je upitno koliko uspevaju u tome. Gradivo se razvodnjava da bi bilo zabavnije, ali zapravo na taj na\u010din se usporava i postaje jo\u0161 dosadnije. U Srbiji ima vi\u0161e improvizacije, verovatno dodatno zbog korone. Nekim danima deca su dobijala velike doma\u0107e zadatke koje rade celo popodne, a opet \u010desto nije bilo ni\u010dega. Nema toga da se ta\u010dno zna red i \u0161ta \u0107e i kada \u0107e biti za doma\u0107i zadatak, mnogo manji naglasak se stavlja na razne formalnosti i organizaciju.<\/p>\n\n\n\n Koliko je pandemija korona virusa uticala na ameri\u010dko \u0161kolstvo i da li mislite da smo mi u Srbiji bolje pro\u0161li?<\/em><\/p>\n\n\n\n Da, mislim da su u Srbiji bolje pro\u0161li. U Americi im treba jako puno vremena da nakon zatvaranja ponovo otvore \u0161kolu. Sastaju se stejkholderi, prave se neki veliki planovi u fazama, propisuju se precizne mere. U Srbiji se odluke donose br\u017ee, na pre\u010dac: kad padnu brojke – otvaraju, kad sko\u010de – zatvaraju. To unosi odre\u0111enu dozu haosa ali kada se sve sabere, ovde su deca vi\u0161e i\u0161la u \u0161kolu i imala to neko manje-vi\u0161e normalno \u0161kolovanje.<\/p>\n\n\n\n Osniva\u010d ste fondacije „Najbolja odluka“. Recite mi nesto vi\u0161e o fondaciji?<\/em><\/p>\n\n\n\n Ja sam dosta kasno dobila decu, pa sam sa prijateljicom odlu\u010dila da napravim fondaciju koja \u0107e promovisati roditeljstvo. \u010cesto se o tome pri\u010da iz ugla bele kuge, bankrota penzionog sistema, tro\u0161kova \u017eivota i sli\u010dno. Tu se negde izgubila ta su\u0161tina stvari, a to je da deca daju posebnu vrednost na\u0161em \u017eivotu i da je to ne\u0161to neprocenjivo. Nema odluke zbog koje se manje ljudi kaje od odluke da budu roditelji. Fondacija je tek osnovana i uskoro planiramo da krenemo u ozbiljniju akciju.<\/p>\n\n\n\n Bavili ste se, izme\u0111u ostalog i izu\u010davanjem korelacije dojenja i inteligencije deteta. Kakvi su va\u0161i zaklju\u010dci imaju\u0107i u vidu da se pravila o ishrani dece, pa \u010dak i dojenju menjaju iz godine u godinu?<\/em><\/p>\n\n\n\n Moje mi\u0161ljenje je da ako \u017eena voli da doji svoje dete, to treba da radi ali da ne treba praviti presiju i siliti \u017eene na to. Nekim \u017eenama je te\u0161ko da doje, uz to ih o\u010dekuje ekspresan povratak na posao i prisiljavati ih da doje zato \u0161to \u0107e taj eliksir uticati na inteligenciju deteta je na granici sadizma. A osim toga, ako se pro\u010ditali moj \u010dlanak, videli ste da je to daleko od dokazanog. Dojenje svakako, ali bez presije.<\/p>\n\n\n\n Va\u0161a poruka za sve koji planiraju povratak u Srbiju sa porodicom?<\/em><\/p>\n\n\n\n Svedoci smo ogromnih promena i potresa u svetu, uklju\u010duju\u0107i Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave. Smatram da opciju povratka u Srbiju treba dr\u017eati otvorenom, ako ne kao plan „A“, onda kao plan „B“. To zna\u010di obnavljati i odr\u017eavati kontakte, re\u0161iti stambeno pitanje, negovati srpski jezik kod dece.<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/aktuelnosti.us\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/slika-1-1.jpg\")
![\"\"](\"https:\/\/aktuelnosti.us\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/zeljka.jpg\")