Eksperiment u Nema\u010dkoj po\u010deo je ove nedelje, a navala je bila ogromna. Od 1. juna 2021, u naredne tri godine, grupa odabranih Nemaca \u0107e primati bezuslovni osnovni dohodak od 1.200 evra. Projekat prate nau\u010dnici.<\/p>\n\n\n\n
Prijavilo se vi\u0161e od dva miliona ljudi, a na kraju je odabrano njih sto dvadeset dvoje. Od 1. juna 2021. godine, u naredne tri godine, oni \u0107e mese\u010dno dobijati osnovni dohodak, odnosno minimalac od 1.200 evra. To je deo pilot-projekta \u010diji je cilj da se istra\u017ee efekti bezuslovnog osnovnog dohotka.<\/p>\n\n\n\n
U\u010desnici nisu morali da dokazuju da imaju bilo kakvu potrebu za novcem, a tokom projekta smeju da rade \u0161ta i koliko \u017eele. Oni nemaju nikakve obaveze prema finansijerima projekta, izuzev \u0161to „moraju da popune sedam onlajn upitnika u roku od tri godine koliko traje studija“, stoji na veb-stranici projekta.<\/p>\n\n\n\n
Dodatnih 1.380 ljudi koji su izabrani nasumi\u010dno tako\u0111e ispunjava upitnike na svakih \u0161est meseci, ali oni ne primaju osnovni prihod, ve\u0107 samo naknadu za vreme utro\u0161eno na popunjavanje tih obrazaca.<\/p>\n\n\n\n
Novac za projekat obezbedilo je oko 150.000 privatnih donatora, a oni koji ga u naredne tri godine dobijaju ne\u0107e morati da tu sumu prijave za porez. To je poklonjeni novac \u2013 43.200 evra po u\u010desniku, ukupno oko 5,2 miliona evra. Eksperiment u Nema\u010dkoj je pokrenulo jedno neprofitno udru\u017eenje u Berlinu.<\/p>\n\n\n\n
San koji nema veze sa stvarno\u0161\u0107u<\/strong><\/p>\n\n\n\n Inicijatori „Mog osnovnog dohotka“, kako se naziva to udru\u017eenje, uvereni su da bi bezuslovna isplata novca svim gra\u0111anima re\u0161ila mnoge probleme dana\u0161njeg dru\u0161tva. Oni smatraju da ljudi postaju slobodniji, kreativniji i sre\u0107niji ako se oslobode pritiska da moraju da zarade dovoljno novca za pre\u017eivljavanje.<\/p>\n\n\n\n Mo\u017ee li stvarnost da izdr\u017ei tu utopiju? I to \u0107e biti nau\u010dno istra\u017eeno u okviru projekta. „Testira\u0107emo \u0161ta ljudi rade kada su materijalno obezbe\u0111eni tri godine“, ka\u017ee \u0161ef studije Jirgen \u0160up, sa Nema\u010dkog instituta za ekonomska istra\u017eivanja. „Da li \u0107e taj novac tro\u0161iti ili \u0107e stvarati finansijske rezerve? Da li \u0107e prestati da rade ili \u0107e raditi manje? Da li \u0107e postati socijalno anga\u017eovaniji, ho\u0107e li vi\u0161e da doniraju?“<\/p>\n\n\n\n Sve to mo\u017ee da se utvrdi u ovom opse\u017enom eksperimentu, o\u010dekuje \u0160up. \u010cak se, ka\u017ee, i promene nivoa stresa mogu ispitati pomo\u0107u uzoraka kose ispitanika, jer \u0107e oni, o\u010dekuje se, biti pod manjim pritiskom zahvaljuju\u0107i poklonjenoj (najni\u017eoj) plati.<\/p>\n\n\n\n Da li novac ljude \u010dini hrabrim<\/strong><\/p>\n\n\n\n Istra\u017eiva\u010d \u0160up nada se da bi iz eksperimenta moglo da se do\u0111e so saznanja o temama koje su posebno va\u017ene za protivnike osnovne plate, a to su: inovativnost i preduzetni\u0161tvo: \u201eMo\u017eda \u0107e primaoci plate biti hrabriji u odlukama, na primer o pokretanju sopstvenog biznisa ili promeni posla?“<\/p>\n\n\n\n Uo\u010dljivo je da mnogi poznati preduzetnici – od Bila Gejtsa, preko Marka Zakerberga ili D\u017eefa Bezosa, pa sve do nema\u010dke bra\u0107e Samver – nisu imali egzistencijalne strahove kada su se odva\u017eili da osnuju svoje firme.<\/p>\n\n\n\n Pitanje je da li \u0107e rasprava o osnovnom dohotku biti manje ideolo\u0161ka za tri godine, kada se okon\u010da projekat. Ve\u0107 postoje kriti\u010dari koji dovode u pitanje samu su\u0161tinu takvog pristupa. Jedan od njihovih argumenata glasi: ograni\u010denje na tri godine ne dozvoljava dono\u0161enje zaklju\u010daka o tome kako se ljudi pona\u0161aju ako im se stalno upla\u0107uje osnovica plate.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta novac radi s ljudima<\/strong><\/p>\n\n\n\n Uz to, postoje i pitanja na koja projekat i ne mo\u017ee da odgovori, recimo: kako bi se razvijale cene ako bi svi primali platnu osnovicu? Da li bi zaista bolesni ljudi ili oni kojima je potreban novac na kraju imali na raspolaganju manje novca nego sada? I koliko bi morali da budu visoki porezi da bi se sve to finansiralo?<\/p>\n\n\n\n I do sada je bilo poku\u0161aja da se sazna vi\u0161e o efektima osnovnog dohotka. Rezultati jedne sli\u010dne studije u Finskoj na kraju nisu bili najjasniji. U Kanadi su politi\u010dari prevremeno okon\u010dali takvu studiju iz finansijskih razloga. Pa i u Nema\u010dkoj nedostaje politi\u010dka podr\u0161ka. Nijedna velika stranka do sada se nije zalo\u017eila za tako ne\u0161to.<\/p>\n\n\n\n Nakon okon\u010danja prve trogodi\u0161nje faze projekta, bi\u0107e pokrenute jo\u0161 dve studije u kojima \u0107e se nau\u010dno ispitati mogu\u0107nosti finansiranja.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n