Belgijanci bi uskoro mogli da umesto pet, rade \u010detiri dana, ukoliko bude usvojen paket ekonomskih mera koje je predlo\u017eila vladaju\u0107a koalicija. Ministarka za rad Petra de Suter iz stranke Zelenih, ka\u017ee da se te odredbe, ipak, ne\u0107e odnositi na zaposlene u javnim slu\u017ebama.<\/p>\n\n\n\n
Prema predlogu ekonomskih reformi, kompanije mogu da odbiju zahtev zaposlenog za skra\u0107enu radnu nedelju, pod kojom \u0107e raditi isti ukupan broj sati, ali poslodavci \u0107e morati da obrazlo\u017ee odgovor u pisanoj formi, prenosi Gardijan.<\/p>\n\n\n\n
Belgijski premijer Aleksandar de Kru rekao je da je cilj reformi tr\u017ei\u0161ta rada, uklju\u010duju\u0107i nova pravila o no\u0107nom radu, da se stvori dinami\u010dnija i produktivnija ekonomija.<\/p>\n\n\n\n
„Ako uporedite na\u0161u sa drugima zemljama, \u010desto \u0107ete videti da smo daleko manje dinami\u010dni. Posle dve te\u0161ke godine, tr\u017ei\u0161te rada je evoluiralo. Ovim sporazumom postavljamo merila za dobru ekonomiju“, rekao je De Kru.<\/p>\n\n\n\n
\u010cetvorodnevne radne nedelje su isprobane na Islandu izme\u0111u 2015. i 2019. godine i od tada su postale izbor 85 odsto radno sposobnog stanovni\u0161tva te zemlje.<\/p>\n\n\n\n
De Kru je rekao da bi njegova administracija trebalo da podstakne vi\u0161e ljudi na rad, jer je zaposlenih starosti od 20 do 64 godine samo 71,4 odsto, \u0161to je 10 procenata manje nego u Holandiji i Nema\u010dkoj.<\/p>\n\n\n\n
Belgijska savezna koalicija sedam partija postavila je cilj da pove\u0107a udeo zaposlenih na 80 odsto do 2030. godine.<\/p>\n\n\n\n
Paket mera za podsticaj zapo\u0161ljavanja u privatnom sektoru<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ministarka rada Petra de Suter navela je da se ceo paket mera ti\u010de uslova zapo\u0161ljavanja u privatnom sektoru i stoga se ne odnosi na dr\u017eavne slu\u017ebenike.<\/p>\n\n\n\n „Ali ako me\u0111u dr\u017eavnim slu\u017ebenicima postoji i potra\u017enja za takvim \u010detvorodnevnim re\u017eimom kako bi se bolje uskladio odnos posla i privatnog \u017eivota, svakako bih \u017eelela da istra\u017eim \u0161ta je tu mogu\u0107e“, ka\u017ee De Suterova.<\/p>\n\n\n\n De Kru je rekao da je ve\u0107a sloboda klju\u010dna za pove\u0107anje stope zaposlenosti. Ali rigidna pravila kojima su se poslovne grupe dugo suprotstavljale tako\u0111e su na meti reformi.<\/p>\n\n\n\n Od kompanija sa 20 ili vi\u0161e zaposlenih o\u010dekuje se da ponude osoblju opciju da se „diskonektuju“ nakon radnog vremena, \u0161to zna\u010di da ne moraju da odgovaraju na pozive ili da odgovaraju na mejlove izme\u0111u 23.00 i 5.00 sati.<\/p>\n\n\n\n Zaposleni \u0107e mo\u0107i da tra\u017ee i o\u010dekuju obrazlo\u017een odgovor od poslodavaca, ukoliko \u017eele da promene radno vreme iz nedelje u nedelju. Za one koji menjaju smene se o\u010dekuje da znaju radni raspored sedam dana unapred.<\/p>\n\n\n\n Pilot projekat od juna i u Velikoj Britaniji<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pilot projekat o \u010detvorodnevnoj radnoj nedelji u Velikoj Britaniji po\u010de\u0107e u junu, a za „probu“ se do sada prijavilo oko 30 kompanija. \u0160estomese\u010dni program \u0107e omogu\u0107iti firmama da rade 32 sata nedeljno, a da im naknade i beneficije ostanu nepromenjene.<\/p>\n\n\n\n Kompanije, ipak, mogu tra\u017eiti od osoblja da rasporedi 32 sata na pet dana.<\/p>\n\n\n\n „Prelazak na \u010detvorodnevnu sedmicu bio bi koristan za kompanije. Studije su pokazale da se produktivnost pobolj\u0161ava zajedno sa odgovaraju\u0107im dobicima u dobrobiti radnika“, rekao je D\u017eo Rajl, direktor kampanje \u010detvorodnevne nedelje u Velikoj Britaniji.<\/p>\n\n\n\n Sli\u010dni programi bi trebalo da po\u010dnu u SAD i Irskoj, a planirano je da se oprobaju i u Kanadi, Australiji i Novom Zelandu, rekao je Rajl.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n