{"id":40730,"date":"2021-08-26T05:31:46","date_gmt":"2021-08-26T05:31:46","guid":{"rendered":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/tanja-krstevski-snimanje-filmova-je-moja-pasija\/"},"modified":"2021-08-26T05:31:46","modified_gmt":"2021-08-26T05:31:46","slug":"tanja-krstevski-snimanje-filmova-je-moja-pasija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/vesti\/tanja-krstevski-snimanje-filmova-je-moja-pasija\/","title":{"rendered":"Tanja Krstevski – Snimanje filmova je moja pasija i nikada se toga ne bih odrekla (VIDEO)"},"content":{"rendered":"

Tatjana Tanja Krstevski je jedna jaka, energi\u010dna i uporna \u017eena koja nikada nije odustala od svojih snova. Prevelika ljubav prema kameri i filmu uz visoku profesionalnost u poslu dovela je do velikog uspeha. Tanja Krstevski sada radi kao \u0161ef katedre presti\u017ene filmske akademije TISCH<\/em> u Njujorku gde nesebi\u010dno deli svoje znanje i iskustvo mla\u0111im generacijama.<\/p>\n\n\n\n

Tanja Krstevski je renomirana direktorka fotografije koja je radila na razli\u010ditim stranama sveta od Srbije, Kine pa sve do Amerike. Kao direktorka fotografije kroz filmove \u201eDubina dva\u201c i \u201eTeret\u201c postigla je veliki uspeh i posebno mesto u svetu filma. Film \u201eTeret\u201c je premijeru imao na Kanskom filmskom festivalu, dok je dokumentarni film \u201eDubina dva\u201c premijerno prikazan na Berlinalu, filmskom festivalu u Berlinu.<\/p>\n\n\n\n

Tanja, ro\u0111ena si i odrasla u Pan\u010devu. Kako si se odlu\u010dila da ode\u0161 u Ameriku?<\/em><\/p>\n\n\n\n

Moj odlazak u Ameriku se desio pre 4 godine zbog potrage za boljim \u017eivotom. To nije bio san koji sam jurila celog \u017eivota, iako je Njujork oduvek bio grad koji me je privla\u010dio. Ja sam snimateljka, direktor fotografije, zavr\u0161ila sam Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu i radila kao frilenser na filmu u poslednjih 15 godina. Tada je u Srbiji bilo te\u0161ko probiti se kao \u017eena u mom poslu, sada \u017eene u mojoj struci ve\u0107 imaju vi\u0161e poslovnih prilika. Iako su mi govorili da je kamera za mu\u0161karce, ja sam gajila veliku ljubav prema snimanju i pravila svoj put uz pomo\u0107 porodice, profesora i kolega koji su me podr\u017eavali. Shvatila sam da u svojoj zemlji mogu da napredujem do neke granice i da nema dalje. Kada se odlazak u Njujork otvorio kao opcija, ja sam to rado prihvatila. Naime, pojavio se oglas za posao na akademiji TISCH<\/em> i ja sam konkurisala. Javili su mi da sam primljena i da moram \u0161to pre da do\u0111em u Njujork \u0161to je zna\u010dilo da moram da napustim snimanje serije u Kini, ali nisam se pokajala. Nakon dve godine sam postala i \u0161ef katedre kamere.<\/p>\n\n\n\n

Istra\u017eivala si razli\u010dite umetni\u010dke pravce glumu, muziku i grafi\u010dki dizajn. Kako si se odlu\u010dila za film i snimanje?<\/em><\/p>\n\n\n\n

\u0160to sam starija shvatam va\u017enost svih tih umetni\u010dkih formi kroz koje sam pro\u0161la, iako u tim trenucima nisam znala koliko \u0107e to da me oblikuje i da mi zna\u010di u \u017eivotu. Poti\u010dem iz muzi\u010dke porodice, otac i brat su mi muzi\u010dari tako da je muzika bila deo na\u0161eg odrastanja, a moja mama je veliki filmofil tako da je i film ne\u0161to \u0161to je prisutno u mom \u017eivotu od kada znam za sebe. Porodi\u010dno smo gledali sve filmove, nismo imali ograni\u010denja po pitanju uzrasta. Gledali smo sve od Hi\u010dkoka, Karpentera, Romana Polanskog \u0161to je u dana\u0161nje vreme mo\u017eda neprikladno za decu tih godina. Mene je to iskustvo ipak oblikovalo i obele\u017eilo moje rano detinjstvo. Zatim sam upisala srednju \u0161kolu i u\u010dila grafi\u010dki dizajn, tako da je tada krenulo crtanje i slikanje, u\u010denje istorije umetnosti. Tada nisam bila ni svesna koliko \u0107e to zna\u010diti za moju profesiju, konkretno za sliku bilo na filmu, bilo da je fotografija. \u010cak i u \u0161koli za vreme odmora dok smo snimali filmove, moje uloga je uvek bila snimatelj. Tako sam shvatila da \u017eelim da se bavim pokretnom slikom i snimanjem. Bavila sam se i glumom nekoliko godina u dramskom studiju u Pan\u010devu, pravili smo na\u0161e amaterske predstave i bilo je jako zanimljivo.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Direktorka fotografije Tanja Krstevski na snimanju<\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Film na kome si radila \u201cTeret\u201d je imao premijeru na Kanskom filmskom festivalu i osvojio 25 nagrada na me\u0111unarodnom nivou, a drugi film \u201cDubina 2\u201d je prikazan premijerno na Berlinskom filmskom festivalu. Da li si se nadala takvom uspehu?<\/em><\/p>\n\n\n\n

Moram da priznam da sam jako ponosna na ta dva projekta i zahvalna \u0161to sam bila deo njih. Naravno, kada radi\u0161 neki film ne mo\u017ee\u0161 ni da sanja\u0161 \u0161ta \u0107e biti sa tim filmom. Ova dva projekta su bila poprili\u010dno te\u0161ka za realizaciju zbog tehni\u010dkih zahteva i manjka bud\u017eeta. To je sve zahvalnost reditelja i scenariste Ognjena Glavonji\u0107a koje je moj kolega sa Fakulteta dramskih umetnosti. Na\u0161a saradnja po\u010dinje i pre ovih filmova, kada me Ognjen pozvao na snimanje njegovog diplomskog kratkog filma \u201cOd pepela\u201d i tada sam na Kustendorfu dobila nagradu za najbolju kameru \u201cVilko Fila\u010d\u201d. Nakon nekoliko godina Ognjen je imao scenario da snimi film \u201cTeret\u201d ali je bilo te\u0161ko zbog nedostatka sredstava, pa smo do\u0161li na ideju da nas troje snimimo dokumentarac \u201cDubina 2\u201d na istu temu. Nakon godinu dana montiranja film je prikazan u Berlinu 2016 godine. Film je jako zanimljiv, ima posebnu formu i jo\u0161 uvek ostavlja publiku bez daha. Na osnovu uspeha tog dokumentarnog filma, Ognjen je dobio podr\u0161ku i mi smo u\u0161li u snimanje filma \u201cTeret\u201d. Imali smo 45 lokacija za snimanje \u0161to je bilo te\u0161ko i zahtevno, ali smo uspeli. Ubrzo nakon zavr\u0161etka snimanja filma, ja sam dobila posao u Njujorku i odselila se. Godinu dana kasnije javili su mi da \u0107e film imati premijeru u Kanu. To je definitvno jedan od mojih najve\u0107ih uspeha do sada jer je Kanski filmski festival najve\u0107i filmski festival na svetu. <\/p>\n\n\n\n

Snimanje je \u010desto jako naporan posao. Da li zbog toga tvoju profesiju svrstavaju u mu\u0161ke poslove i da li je takva podela uop\u0161te realna?<\/em><\/p>\n\n\n\n

Biti na setu definitivno jeste jako naporno i te\u0161ko. Ipak, mislim da \u017eena mo\u017ee da podnese fizi\u010dki napor isto kao i mu\u0161karac, zavisi od nje same. Ja sam imala snimanja na kojima sam u blatu po mesec dana ili snimanja koja sam radila u Kini pred dolazak u Njujork gde oni nemaju slobodan dan jer se snima dok se ne zavr\u0161i pa smo radili \u010dak i po 18 sati dnevno. Sve to mo\u017ee zvu\u010dati te\u0161ko, ali ako volite svoj posao i pronalazite se u njemu uspe\u0107ete koliko god to naporno bilo. Krenula sam da radim kao klinka, bila sam focus puller<\/em> i drugi asistent kamere, a svi su me \u010dudno gledali kada do\u0111em na set i sednem za kameru. Ipak, sa obzirom na \u010dinjenicu da \u017eena ima predispozicije da bude majka i da ra\u0111a, to je dovoljna potvrda da ona mo\u017ee da podnese i fizi\u010dki napor. Naravno, sada je situacija za \u017eene i u mojoj profesiji druga\u010dija, \u0161tavi\u0161e snimateljke su jako tra\u017eene.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Tanja Krstevski <\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Sada radi\u0161 kao \u0161ef katedre na filmskoj akademiji TISCH i predaje\u0161 kameru. Kako ti se dopada taj pedago\u0161ki posao i kakve sve izazove nosi sa sobom?<\/em><\/p>\n\n\n\n

Nakon vi\u0161e od 10 godina snimanja, konstantnog posla nekada \u010dak i bez odmora kada se projekti preklapaju, pedago\u0161ki posao je jedno sasvim novo iskustvo za mene. U po\u010detku mi je bilo te\u0161ko dok nisam upoznala posao, ali sam pratila svoju intuiciju i pomalo prepisivala od svojih profesora koje sam smatrala kvalitetnim. Skupila sam sva ste\u010dena iskustva i potrudila se da ih prenesem svojim studetnima. Intuicija mi je govorila da teba da im dam sve \u0161to znam i sve \u0161to jesam, a da \u0107e oni sami prihvatiti ono \u0161to im je najkorisnije za posao u budu\u0107nosti. Njujork je specifi\u010dan grad jer tu dolaze studenti iz svih krajeva sveta, a svaka slede\u0107a generacija sa sobom donosi ne\u0161to novo. Ja kao profesor moram konstantno da radim na sebi i usavr\u0161avam se da bi ta predavanja bila sve\u017ea. Profesura sa sobom nosi i odgovornost. Na primer, postojali su trenuci kada se prepadnem koliko je moja re\u010d uticala na nekog studenta, zato stalno u ovom poslu treba biti obazriv. Prvi put u istoriji Ti\u0161a, a \u0161kola postoji jako dugo, zavr\u0161ili su je \u010dak Jim Jarmush i Martin Scorsese, dvoje studenata je dobilo nagrade na Kamera EMAG festivalu. To su moji studenti, moja prva generacija. Nema ni\u0161ta lep\u0161e nego kada vidi\u0161 uspehe svojih studenata, to je najve\u0107a sre\u0107a za svakog profesora.<\/p>\n\n\n\n

Da li si stroga profesorka? <\/em>Koliko pored rada na akademimiji sti\u017ee\u0161 da radi\u0161 i na nekom projektu?<\/em><\/p>\n\n\n\n

Kada zatreba, umem da budem. Ali vi\u0161e gradim prijateljski odnos sa studentima i jako sam direktna \u0161to me verovatno izdvaja od drugih profesora koji su iz Amerike. Specifi\u010dno je da za ove \u010detiri godine koliko predajem u \u0161koli, godinu ipo dana je bila pandemija pa se nije puno ni snimalo ovde u Americi. Ipak, prethodnih godina bila sam aktivna kroz snimanje filma u Kini. Snimam i to je neophodno, ne bih ni volela da mi se \u017eivot svede samo na profesuru jer je ipak snimanje filmova moja pasija i ne bih se toga nikada odrekla. Poslednje \u0161to sam radila, krajem pro\u0161le godine ovde u Njujorku sam producirala i re\u017eirala spot za pesmu \u201cFight\u201d za muzi\u010dara Pharoahe Monch<\/em> i njegov novi bend koji se zove \u201cTh1rt3en\u201d. Ponosna sam na taj projekat i saradnju sa Cypress Hill<\/em> zato \u0161to sam ja dete hip hopa, pa mi je prilika da radim za njih posebno zna\u010dila. Imam u planu jo\u0161 nekoliko projekata u Americi.<\/p>\n\n\n\n

\n