Praznik rada je dr\u017eavni praznik, stvoren u \u010dast ameri\u010dkih radnika i njihovog doprinosa ekonomiji. Mnogi Amerikanci koriste taj dan da bi proslavili kraj leta i ovaj dan vu\u010de korene iz radni\u010dkog pokreta sa kraja 1800-ih.<\/p>\n\n\n\n
Tokom 1800-ih, industrijska revolucija bila je na vrhuncu, a mnogi Amerikanci su radili dvanaest sati, sedam dana u sedmici u surovim uslovima za niske plate. \u010cak su i mala deca radila u fabrikama. Doslovno nijedan poslodavac nije svojim radnicima obezbe\u0111ivao bolovanja, pla\u0107ene dane odmora ili zdravstvene beneficije.<\/p>\n\n\n\n
Kako su se radnici vi\u0161e organizovali unutar radni\u010dkih sindikata, po\u010deli su da protestuju protiv lo\u0161ih i nesigurnih radnih uslova i lobirati za vi\u0161e beneficija od poslodavaca. Potez kojim su priznati radnici i praznik zapo\u010deo je u vladama dr\u017eava koje su jedna po jedna donosile zakone kojima se odaje po\u010dast obi\u010dnom radniku. Ameri\u010dki Kongres je kreirao federalni praznik, 28. juna 1894. godine, ozna\u010davaju\u0107i prvi ponedeljak u septembru kao Praznik rada.<\/p>\n\n\n\n
Koja je razlika izme\u0111u Praznika rada i Prvog maja<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n I Praznik rada i Me\u0111unarodni dan radnika, ili Prvi maj, odaju po\u010dast obi\u010dnom radniku. Prvi maj, koji se obele\u017eava u ve\u0107ini industrijskih zemalja sveta, zapo\u010deo je zbog doga\u0111aja u Sjedinjenim Dr\u017eavama.<\/p>\n\n\n\n U maju 1886. godine, radnici su odr\u017eali demonstracije na \u010dika\u0161kom Haymarket Squareu, kako bi se izborili za osmo\u010dasovno radno vreme. Na protestu je eksplodirala bomba u kojoj je poginulo sedam policajaca i \u010detiri civila. Doga\u0111aj se na\u0161ao na internacionalnim naslovnicima, a dan je postao godi\u0161nja prilika za radni\u010dke proteste \u0161irom sveta.<\/p>\n\n\n\n Nakon afere Haymarket, sna\u017ean sindikalni pokret nastao je u Sjedinjenim Dr\u017eavama. Tokom godina, Prvi maj se sve vi\u0161e povezivao sa politi\u010dkom krajnjom levicom, dok je Praznik rada, koji se obele\u017eava u septembru, prepoznat od strane velikog broja op\u0161tina i dr\u017eava. <\/p>\n\n\n\n Kada su Sjedinjene Dr\u017eave po\u010dele ozbiljno da razmi\u0161ljaju o stvaranju nacionalnog praznika za radnike, ameri\u010dki predsednik Grover Cleveland nije \u017eeleo da odabere datum u maju zbog povezanosti sa bomba\u0161kim napadom na Haymarketu, pa je umesto toga izabrao alternativni dan u septembru.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n