Fintek kompanije odgovorne za finansijske prevare, studija na MekKombs fakultetu, Univerziteta u Teksasu otkriva.<\/p>\n\n\n\n
Naime, program pozajmice od 780 milijardi je o\u017eiveo onlajn benking i potisnuo klasi\u010dni rad sa strankama u bankama.<\/p>\n\n\n\n
U izve\u0161taju se nalazi vi\u0161e od 1.8 milijardi onlajn pozajmica od strane potencijalnih prevarantskih aplikacija, \u0161to je blizu 76 milijardi, odnosno 10% svih Covid19 pozajmica.<\/p>\n\n\n\n
Oko 960.000 pozajmica, \u0161to predstavlja 21 milijardu dolara, pro\u0161lo je kroz onlajn kompanije.<\/p>\n\n\n\n
Glavni istra\u017eiva\u010d, D\u017eon Grifin, rekao je da se tim vodio sa 9 indikatora opasnosti, uklju\u010duju\u0107i 4 primarne i 5 sekundarnih crvenih zastavica koje bi mogle da uka\u017eu na nesavesno poslovanje kompanija.<\/p>\n\n\n\n
\u201eProna\u0161li smo dokaze da kompanije nisu poslovale savesno i da su varale korisnike. I to ne nasumi\u010dno, za to je postojao odgovaraju\u0107i obrazac.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Iako su biznis stimulacije tehni\u010dki pozajmice, mogu biti opro\u0161tene ukoliko kompanije poka\u017eu da su savesno rukovale novcem i spasile veliki broj radnih mesta. Unija malih preduze\u0107a pokazala je da je samo deo tih pozajmica vra\u0107en, \u0161to je 17,000 pozajmica.<\/p>\n\n\n\n
Izve\u0161taj pokazuje kako su pozajmljiva\u010di, uklju\u010duju\u0107i i kriminalce, mogli da naprave la\u017ene kompanije sa la\u017enim platama za zaposlene, kako bi dobile deo finansijske pomo\u0107i, a za tako ne\u0161to su se mahom odlu\u010dile fintek kompanije za onlajn isplatu.<\/p>\n\n\n\n
Istra\u017eivanje je ciljalo na kompanije sa sumnjivo visokim platama koje su odlazile na jednu porodicu. Tako su otkrivena 2 slu\u010daja prevare u \u010cikagu.<\/p>\n\n\n\n
Te dve pozajmice potekle su od strane Kebed\u017e-a, kompanije koja je pionir u onlajn na\u010dinu pozajmljivanja. Pozajmila je milione la\u017enim poljoprivrednim doma\u0107instvima pro\u0161le godine, prema istra\u017eivanju ProPublike.<\/p>\n\n\n\n
Blukorn marketing kompanija, tako\u0111e je sudelovala u prevari reklamiraju\u0107i Kepitol Plas i Prestamos CDFI, fintek manipulativne kompanije, ali njeni zvani\u010dnici odbijaju da komentari\u0161u slu\u010daj.<\/p>\n\n\n\n
Sve \u0161to je USA TODAY uspeo da dobije, je pismo od njihovog advokata u kome tra\u017ee od portala da prestane sa optu\u017ebama, ina\u010de \u0107e se susresti sa nevi\u0111enim o\u0161te\u0107enjem reputacije.<\/p>\n\n\n\n
Sa istim pismom suo\u010dio se i Univerzitet u Ostinu.<\/p>\n\n\n\n
Kao odgovor na to, uradio je dodatno istra\u017eivanje sa a\u017euriranim podacima od 30. juna, uklju\u010duju\u0107i otkazane i neisporu\u010dene pozajmice.<\/p>\n\n\n\n
Istra\u017eivanje je pokazalo neznatno smanjivanje u pozajmicama od strane fintek kompanija.<\/p>\n\n\n\n
Kompanije svoj novac prave od taksi dobijenih prilikom obrade pozajmica. Zapravo 926 miliona dolara, samo kada govorimo o Kepitol Plasu.<\/p>\n\n\n\n
Za vi\u0161e informacija posetite usatoday.com<\/p>\n\n\n\n