No\u0107 ve\u0161tica se u SAD obele\u017eava 31. oktobra, ali je u poslednjih nekoliko godina, savremena verzija ovog praznika postala popularna i u drugim najrazli\u010ditijim delovima sveta. <\/p>\n\n\n\n
No\u0107 ve\u0161tica, kakvom je mi znamo, obele\u017eava se i slavi uz slatki\u0161e, kostime, bundeve i \u017eurke, \u0161to se zna\u010dajno razlikuje od onoga kako se slavilo pre hiljadu godina.<\/p>\n\n\n\n
Poreklo No\u0107i ve\u0161tica Prema veb stranici History.com, ono \u0161to je danas nama poznato kao No\u0107 ve\u0161tica je, ustvari, kombinacija paganskih i hri\u0161\u0107anskih proslava.<\/p>\n\n\n\n
Veruje se da je No\u0107 ve\u0161tica nastala od keltskog festivala po imenu Sahmain koji se slavio pre vi\u0161e od 2.000 godina na Britanskim ostrvima, a ozna\u010davao je kraj sezone \u017eetve i po\u010detak zime. U pro\u0161losti se verovalo da \u0107e tokom du\u017eih zimskih no\u0107i nestati barijera izme\u0111u \u017eivih i mrtvih. <\/p>\n\n\n\n
Kelti su ovo proslavljali pored logorske vatre, maskiraju\u0107i se kostimima kako bi oterali zle duhove. Kada su Rimljani do\u0161li u Veliku Britaniju i zauzeli region i njime upravljali 400 godina, lokalne tradicije su po\u010dele da se me\u0161aju sa rimskim festivalima Feralije i Pomona, na kojima se poslu\u017eivala hrana i odavala po\u010dast mrtvima.<\/p>\n\n\n\n
Za\u0161to se praznik zove ba\u0161 \u201cNo\u0107 ve\u0161tica\u201d odnosno \u201cHalloween\u201d?<\/p>\n\n\n\n
U osmom veku, papa Grgur III je proglasio 1. novembar danom svih svetaca kako bi im tada svima bila odata po\u010dast. Samim tim, 31. oktobra se u narodu ovaj praznik proslavljao. <\/p>\n\n\n\n
Kako je vreme prolazilo, engleski naziv ovog praznika se menjao vi\u0161e puta, iz All Hallow\u2019s Eve u Allhalloween, pa zatim u Halloween, kod nas poznat kao \u201cNo\u0107 ve\u0161tica\u201d.<\/p>\n\n\n\n
No\u0107 ve\u0161tica u Americi Ova tradicija je do\u0161la u britanske kolonije pre vi\u0161e od 400 godina, iako se slavila na ograni\u010den na\u010din zbog strogih pravila protestantske vere koja je bila \u0161iroko zastupljena me\u0111u stanovni\u0161tvom.<\/p>\n\n\n\n
No\u0107 ve\u0161tica se obi\u010dno slavila \u0443 Merilendu i u kolonijama na jugu. Kasnije, u drugoj polovini dvadesetog veka, sa dolaskom miliona irskih imigranata u Ameriku, popularnost ovog praznika se u zemlji jo\u0161 vi\u0161e pove\u0107ala.<\/p>\n\n\n\n