U eri pandemije i energetske krize zvani\u010dna Atina je i dalje izuzetno zadu\u017eena. Javni dug dostigao je 374 milijarde evra ili 208 posto BDP-a, \u010dime je Gr\u010dka ostala najzadu\u017eenija zemlja u Evropskoj uniji.<\/p>\n\n\n\n
Za njom su na spisku Italija sa 156 posto duga u odnosu na BDP, zatim Portugalija i Francuska, Belgija i Kipar sa 112 procenata. Prema poslednjim podacima Evrostata, ukupan dug u Gr\u010dkoj, javni i privatni, posle pandemije porastao je na \u010dak 343 procenta BDP-a, pa je tako Atina na tre\u0107em, visokom mestu u svetu, posle Japana (433 odsto BDP-a) i Kanade (352 odsto).<\/p>\n\n\n\n
Prema nacrtu bud\u017eeta za 2022. javni dug trebalo bi da se smanji na oko 197 posto BDP-a, ali pandemija i energetska kriza ozbiljno prete da poremete planove vlade Kirijakosa Micotakisa. Samo je u prvoj godini pandemija dr\u017eavu ko\u0161tala vi\u0161e od tri milijarde evra, koliko je i dobijeno iz programa pomo\u0107i EU za nezaposlene. Za godinu dana pandemije gr\u010dka vlada je 40 milijardi evra odvojila za podr\u0161ku biznisu i o\u010duvanje radnih mesta, ali je ovogodi\u0161nja turisti\u010dka sezona opravdala nade i ipak neo\u010dekivano donela 12 milijardi evra prihoda, \u010dime je popravljena op\u0161ta privredna situacija.<\/p>\n\n\n\n
Zemlja se pandemiji suprotstavila mnogo uspe\u0161nije od drugih evropskih zemalja. Istovremeno, ne zaustavlja se proces reformi i sre\u0111ivanja javnih finansija, produ\u017eava se proces usvajanja novih zakona u sferi obrazovanja i radnog prava, sprovodi se digitalna i zelena reforma, mnogo energi\u010dnije se vodi spoljna politika.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, energetska kriza preti da pokvari uspe\u0161ne planove ne samo Gr\u010dkoj ve\u0107 i celom svetu. U i\u0161\u010dekivanju re\u0161enja kada je re\u010d o ceni energenata, Micotakisova vlada je me\u0111u prvima u Evropi ve\u0107 izdvojila 500 milona evra kako bi za\u0161titila potro\u0161a\u010de i gr\u010dkim doma\u0107instvima ubla\u017eila teret visokih cena za naftu i gas. To \u0107e dr\u017eavnu blagajnu ko\u0161tati tri puta vi\u0161e nego \u0161to je planirano u junu, kada se ra\u010dunalo s rezervom od 150 miliona. Procenjuje se da \u0107e pomo\u0107 za energetske ra\u010dune ko\u0161tati 326 miliona, a jednokratna uplata doma\u0107instvima za ogrev jo\u0161 168 milona evra. <\/p>\n\n\n\n
Pravo na takvu vrstu pomo\u0107i \u0107e imati 1,5 miliona doma\u0107instava. Primera radi, kada je re\u010d o struji sa devet evra planiranih u junu, subvencija \u0107e sada iznositi 18 evra po mese\u010dnom ra\u010dunu potro\u0161nje doma\u0107instva za prvih 300 kilovat-\u010dasova s mogu\u0107no\u0161\u0107u da se \u201erampa\u201d za popuste, to jest subvencije, podigne i do 600 kilovat-\u010dasova. Siroma\u0161na doma\u0107instva imaju pravo na subvenciju od 24 evra mese\u010dno, \u0161to je u praksi suma za koju \u0107e se umanjivati ra\u010duni, a ceo mehanizam trebalo bi da se aktivira \u010dim veleprodajna cena elektri\u010dne energije pre\u0111e nivo koji tek treba da se utvrdi.<\/p>\n\n\n\n
Kako bi se obuhvatilo \u0161to vi\u0161e doma\u0107instava kada je re\u010d o gasu i nafti za grejanje, pro\u0161iren je spisak onih koji imaju pravo na socijalnu za\u0161titu. U svakom slu\u010daju, Gr\u010dka ostaje najzadu\u017eenija zemlja Evropske unije, a gr\u010dki potro\u0161a\u010di \u0107e na jesen prvi put prirodni gas pla\u0107ati vi\u0161e nego naftu za grejanje, odnosno mazut, koji je od pro\u0161le godine poskupeo za 45 odsto.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n