Zakon o bira\u010dkim pravima, koji su demokrate i organizacije civilnog dru\u0161tva ocenile kao klju\u010dan za za\u0161titu demokratije, nije usvojen u ameri\u010dkom Senatu. Akt nije imao podr\u0161ku republikanaca, a demokrate, iako imaju tesnu ve\u0107inu, nisu uspele da zakon stave na glasanje zbog pravila flibaster – koje zahteva da se o tome saglasi 60 senatora.<\/p>\n\n\n\n
Demokrate su htele da ukinu ili izmene to pravilo, ali za to nisu imale podr\u0161ku dvoje senatora iz svoje partije, prenosi Glas Amerike i dodaje da ovaj zakon, va\u017ean za ameri\u010dku administraciju, nije pro\u0161ao Senat na godi\u0161njicu mandata D\u017eoa Bajdena.<\/p>\n\n\n\n
Uprkos dugoro\u010dnim pregovorima, dvoje demokratskih senatora nije promenilo mi\u0161ljenje o ukidanju ili promeni filibastera: senator D\u017eo Men\u010din iz Zapadne Vird\u017einije i senatorka Kirsten Sinema iz Arizone.<\/p>\n\n\n\n
Predsednik je, me\u0111utim, poru\u010dio da nije obeshrabren i obe\u0107ao da \u0107e istra\u017eiti svaku opciju kako bi se „izborio za demokratiju“.<\/p>\n\n\n\n
Organizacije za ljudska prava upozoravaju da je zakon o bira\u010dkim pravima potreban jer savezne dr\u017eave, koje vode republikanci, usvajaju zakone koji ote\u017eavaju glasanje odre\u0111enim grupama ljudi, poput Afroamerikanaca.<\/p>\n\n\n\n
Bajdenov Zakon o bira\u010dkim pravima predvi\u0111ao je da dan izbora bude neradni dan, omogu\u0107avao rano glasanje i glasanje po\u0161tom – posebno popularno tokom pandemije – i dao ovla\u0161\u0107enje Sekretarijatu za pravosu\u0111e da interveni\u0161e u dr\u017eavama koje su poznate po opstrukciji glasanja. Predlog je usvojen u Predstavni\u010dkom domu Kongresa.<\/p>\n\n\n\n