Pomaganje drugima je nagrada i za onoga koji poma\u017ee. Iako se \u010desto ka\u017ee da biti dobar nije uvek dobro, samo plemeniti i iskreni ljudi shvataju da se ne mo\u017ee \u017eiveti druga\u010dije.<\/p>\n\n\n\n
Pomaganje drugima da ustanu nije lako. Ponekad se od osobe zahteva da shvati da treba pomo\u0107 i da zgrabiti ruku pomo\u0107i nije sinonim slabosti, ve\u0107 snage pi\u0161e CdM.<\/p>\n\n\n\n
Pomaganje uklju\u010duje ulaganje truda, vremena i emocija. Me\u0111utim, to nisu jako velika optere\u0107enja.<\/p>\n\n\n\n
Mo\u017eda vam najbolji prijatelj razgovara s licem oslikanim osmehom, a njegove re\u010di vam se u po\u010detku \u010dine vesele. Me\u0111utim, potrebno je samo da ga pogledate u o\u010di da biste shvatili da \u0107e se njegovo lice uskoro ispuniti suzama.<\/p>\n\n\n\n
Srce koje ume da slu\u0161a je mudro i li\u0161eno sebi\u010dnosti, van zatvorenog i entropijskog univerzuma koji hrani samo li\u010dne potrebe. Dobrota je intuitivna i zna da \u010dita izme\u0111u redova.<\/p>\n\n\n\n
Ose\u0107anje emocija drugih, dar je prisutan u na\u0161em dru\u0161tvenom mozgu kroz zrcalne neurone i empatiju. Svi dolazimo na svet sa sposobno\u0161\u0107u da prepoznamo osnovne emocije kao \u0161to su tuga, bes, ljubav ili strah.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, ponekad zbog socijalnih, obrazovnih ili li\u010dnih uticaja postoje oni koji usredsre\u0111uju sve svoje potrebe na sebe: \u201cPoku\u0161avam, trebam i \u017eelim.\u201d Kroz ove tri ose osoba po\u010dinje da strukturira svoj \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n
Da biste \u017eiveli sa srcem, nije neophodno biti naivan kako mnogi veruju. Biti osetljiv ne zna\u010di biti slab, a pomagati drugima da ustanu ne zna\u010di prepustiti se prevari, apsolutno ne. Oni koji svoj \u017eivot grade srcem jasni su u slede\u0107im aspektima.<\/p>\n\n\n\n
Oni koji daju ruku onima kojima je potrebna, u stvarnosti to ne \u010dine u zamenu za bilo \u0161ta. To \u010dine zato \u0161to je to deo njegovog bi\u0107a, jer ose\u0107aju da to moraju u\u010diniti i ne o\u010dekuju materijalnu nagradu, niti usluge ili velike pohvale.<\/p>\n\n\n\n
Najve\u0107a nagrada je ose\u0107ati se korisnim i oblikovati taj unutra\u0161nji ose\u0107aj koji ga defini\u0161e. Ako bismo okrenuli glavu i pretvarali se da ne vidimo potrebe drugih, to bi nam prouzrokovalo odre\u0111enu unutra\u0161nju disonancu; to bi zna\u010dilo protivljenje na\u0161im vrednostima.<\/p>\n\n\n\n
Mo\u017eete imati mnogo fakultetskih diploma, govoriti pet jezika, posedovati mnogo automobila i u rukama dr\u017eati najsofisticiraniji mobilni telefon.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, sve ove ne\u0107e biti od velike koristi ako vlasnici ovih stvari ne shvate da je njihovoj majci, na primer, potrebna pomo\u0107 jer ima demenciju, da se njihov partner ose\u0107a usamljeno uprkos svemu\u2026<\/p>\n\n\n\n
Dobrota koja se ra\u0111a u srcu jedina je investicija koja nikada ne po\u0111e po zlu.<\/p>\n\n\n\n