1. april je Svetski dan \u0161ale, kada se mnogi trude drugima napraviti razne smicalice samo zbog smeha i zabave iako ponekad te naizgled bezazlene \u0161ale imaju i ne\u017eeljene efekte.<\/p>\n\n\n\n
Obele\u017eava se ve\u0107 vekovima, ali je njegovo poreklo nejasno. Postoje razna tuma\u010denja, a jedno od njih je da se ovaj svojevrsni \u201enarodni praznik\u201c pojavio krajem srednjeg veka u Evropi kao Dan svih luda, koji je predstavljao op\u0161tenarodno veselje.<\/p>\n\n\n\n
Englezi misle da je Dan \u0161ale preuzet sa Istoka i 1. april zovu \u201eDanom svih glupaka\u201c. Finci taj dan povezuju sa prole\u0107nim podu\u010davanjem dece o privrednim radovima, a sli\u010dno je i u \u0160vajcarskoj. Postoje mi\u0161ljenja da koreni tog \u201epraznika\u201c dose\u017eu do starog Rima, poznatog i po tome \u0161to su tamo\u0161nji stanovnici umeli da se dobro zabavljaju, smi\u0161ljaju\u0107i razli\u010dite \u0161ale.<\/p>\n\n\n\n
Mnogi misle da se taj obi\u010daj pojavio u 16. veku u Francuskoj, oko 1564. godine, a za onog ko je nasamaren imali su obi\u010daj da ka\u017eu da je dobio \u201eaprilsku ribu\u201c. U holandskom Eindhovenu odr\u017eava se svojevrsna tradicija zbijanja \u0161ala 1. aprila, novine se utrkuju da objave \u201eekskluzivne\u201c vesti, kao na primer o dolasku nekih svetskih dr\u017eavnika u taj grad, o bolestima, o eksperimentima u atomistici.<\/p>\n\n\n\n
Nemci 1. april smatraju danom u kojem su ranjivi, a svoje lo\u0161e ose\u0107anje manje vezuju za zbijanje neukusnih \u0161ala, a vi\u0161e za predanje da se 1. aprila rodio apostol Juda, Hristov izdajnik, pi\u0161e Avaz.<\/p>\n\n\n\n
Obi\u010daj zbijanja prvoaprilskih \u0161ala nije zaobi\u0161ao ni balkanske prostore, pa se \u010desto u medijima moglo na\u0107i pone\u0161to \u0161to bi \u201eiznenadilo\u201c \u010ditaoce.<\/p>\n\n\n\n
Muzej \u0161ala u San Diegu objavio je spisak deset najboljih prvoaprilskih \u0161ala u anglosaksonskoj \u0161tampi, a jedna od najsmje\u0161nijih ima veze sa politikom. Ta \u0161ala odnosi se na ameri\u010dki dr\u017eavni radio, koji je 1992. godine najavio novu kandidaturu Ri\u010darda Niksona za predsedni\u010dke izbore, pod motom: \u201eNisam u\u010dinio ni\u0161ta lo\u0161e i ne\u0107u to ponoviti\u201c!<\/p>\n\n\n\n
Prema tradiciji u mnogim zemljama, ljudi mogu da drugima prire\u0111uju \u0161ale do podneva 1. aprila, me\u0111utim, ako to rade posle tog vremena, onda i sami postaju aprilske lude.<\/p>\n\n\n\n
Dr\u017ee\u0107i se tradicije i mnoge medijske ku\u0107e, kompanije, web stranice i druge \u0161aljivd\u017eije u svetu ogla\u0161avale su se raznim prvoaprilskim \u0161alama \u2013 od sme\u0161nih do apsurdnih, pa je tako proteklih godina bilo vesti da se Dejvid Bekam pridru\u017eio australijskoj fudbalskoj reprezentaciji, da je predsednik Francuske Nikola Sarkozi podneo neopozivu ostavku, kao i da je Kanada kupila pola Havajskog ostrva.<\/p>\n\n\n\n