Prema poslednjim podacima Evrostata (Kancelarija za statistiku Evropske unije), minimalna plata u Evropi se kre\u0107e izme\u0111u 332 evra mese\u010dno u Bugarskoj do 2.257 evra u Luksemburgu.<\/p>\n\n\n\n
Evropska unija poo\u0161trava direktivu o minimalnoj plati, a uskoro bi mogao da bude potpisan politi\u010dki dogovor o meri izglasanoj u Evropskom parlamentu pre skoro godinu dana, koja ima za cilj da garantuje prihode koji mogu da obezbede pristojan \u017eivotni standard za radnike i njihove porodice u svim zemljama Evrope. Do danas, zakon o minimalnoj plati ne postoji samo u Italiji, Austriji, Kipru, Danskoj, Finskoj i \u0160vedskoj.<\/p>\n\n\n\n
U Francuskoj, u kojoj je u toku galopiraju\u0107a inflacija, minimalac se pove\u0107ao tri puta (ukupno za 5,9 odsto), a sindikat koji \u0161titi prava radnika se bori za to da cifra dostigne 2.000 evra mese\u010dno.<\/p>\n\n\n\n
U \u0160paniji je minimalna plata dostigla 1.000 evra za 14 mese\u010dnih prihoda, dok je u Portugaliji sindikat tra\u017eio pove\u0107anje sa 705 na 800 evra. U Italiji, bez obzira na zahtev Evrope i bez obzira na ogromnu inflaciju te dugove koje zemlja ima usled pandemije i rusko-ukrajinskog sukoba, politi\u010dari su podeljeni po tom pitanju.<\/p>\n\n\n\n
Po poslednjim prora\u010dunima, \u0160vajcarci su ti koji zara\u0111uju u proseku vi\u0161e od bilo kojih zaposlenih u drugim zemljama: 67.658,78 evra godi\u0161nje, \u0161to je trostruko vi\u0161e od prose\u010dne zarade Italijana, dok Islan\u0111ani, Norve\u017eani i stanovnici Luksemburga u proseku zara\u0111uju oko 40.000 evra godi\u0161nje.<\/p>\n\n\n\n
Nema\u010dka prose\u010dna plata je oko 31.000 evra, Francuzi u proseku zara\u0111uju oko 21.000 evra, ba\u0161 poput Italije i \u0160panije, od kojih manje zara\u0111uju Rumuni, Letonci, Ma\u0111ari i Hrvati – manje od 10.000 evra godi\u0161nje.<\/p>\n\n\n\n
Po poslednjim analizama OCSE-a (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) koji je uzeo u obzir kretanje srednjih primanja u Evropi u poslednjih 30 godina, Italija je na nezavidnom mestu u odnosu na ostale zemlje i tako\u0111e je jedina zemlja u kojoj se plate smanjuju umesto da se pove\u0107avaju.<\/p>\n\n\n\n
Italije je tako do\u017eivela smanjenje plata za 2,9 odsto u odnosu na \u0160paniju u kojoj su one porasle za 6,2 odsto, Holandiju sa porastom od 15,5 odsto, Francusku sa 31,1 odsto i Nema\u010dku gde su cene porasle za 33,7 odsto.<\/p>\n\n\n\n
Na listi deset zemalja \u010diji zaposleni imaju najve\u0107u prose\u010dnu zaradu nalaze se: \u0160vajcarska sa 4.900 evra mese\u010dno, zatim Danska sa 3.914 evra, Norve\u0161ka za 3.795 evra, Luksemburg gde se zara\u0111uje 3.573 evra, Island sa 3.221 evrom, Austrija – 3.104 evra, Irska sa 3.041 evrom, Nema\u010dka sa 2.952 evra, Francuska sa 2.791 evrom i \u0160vedska sa 2.770 evra.<\/p>\n\n\n\n
\u0160vajcarska je tako\u0111e i lider u kvalitetu \u017eivota, ne samo zbog visokih plata ve\u0107 i zbog sigurnosti, usluga kako u privatnom tako i u javnom sektoru, te odnosu gra\u0111ana prema prirodnom ambijentu.<\/p>\n\n\n\n
Po podacima Eurostata prose\u010dna godi\u0161nja zarada Italijana je oko 21.462,62 evra \u0161to je oko 1.533 evra mese\u010dno za 14 plata. Ipak treba uzeti u obzir da nemaju svi radnici 14 primanja kao i da se plate drasti\u010dno razlikuju od juga ka severu zemlje.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n