Iako telefoni nekad deluju kao dobro re\u0161enje za pla\u010d i dosadu, na du\u017ee staze mali\u0161anima mogu da naprave veliki problem. Kod dece ispod sedme godine, ukoliko provedu vi\u0161e od tri sata gledaju\u0107i crtane filmove u toku dana, postoje promene u mo\u017edanom razvoju.<\/p>\n\n\n\n
Sa ponosom ili strahom roditelji danas prime\u0107uju da njihova dvogodi\u0161nja deca umeju da rukuju telefonima i kompjuterima bolje od njih. Mali\u0161ani vrlo brzo nau\u010de da pu\u0161taju muziku koju \u017eele, biraju video-snimke, listaju slike. Telefon mo\u017ee pomo\u0107i da zabavite nervozno dete, ali na du\u017ee staze to postaje problem.<\/p>\n\n\n\n
Prvi kontakt sa digitalnim medijima deca u proseku ostvare u svojoj prvoj godini, pokazuju istra\u017eivanja. To je uglavnom i period kada se mali\u0161ani suo\u010davaju sa svojim emocijama. Tada mo\u017ee do\u0107i do nervoze – i kod dece i kod roditelja, a onda se \u010desto spas pronalazi u telefonu.<\/p>\n\n\n\n
„Vrlo \u010desto pribegnu tome da dete smire pu\u0161taju\u0107i crtane filmove. Postoji jedna klini\u010dka studija koja pokazuje da kod dece ispod sedme godine, ukoliko provedu vi\u0161e od tri sata gledaju\u0107i crtane filmove u toku dana, zaista postoje promene u mo\u017edanom razvoju. Osim toga, crtani filmovi znatno uti\u010du na san deteta. Dete \u010desto sanja likove iz crtanih filmova ili neku od uloga, i vrlo \u010deste su pojave u praksi, da dete dobije no\u0107ne more ili no\u0107ne strahove“, objasnila je za RTS<\/em> dr Sne\u017eana Tomi\u0107, pedijatar.<\/p>\n\n\n\n Vi\u0161e\u010dasovna zabava ispred ekrana dovodi do manje aktivnosti, samim tim i manje potro\u0161nje kalorija i energije kod dece. To je, prema nekim podacima, uticalo na sve ve\u0107u pojavu gojaznosti. Jo\u0161 jedan problem je i \u0161to deca neretko jedu dok gledaju crtane filmove.<\/p>\n\n\n\n „Deca prosto tada nemaju svest o tome \u0161ta jedu, koliko jedu. Razvija se problem i sa \u017evakanjem. Zatim, mogu da se jave tegobe sa varenjem usled gutanja vazduha, kada se na taj na\u010din obeduje. Tako da je to zaista jedan slo\u017eeni problem“, nagla\u0161ava Ana Todorovi\u0107, nutricionistkinja.<\/p>\n\n\n\n Problem nastaje i sa motorikom, vidom i sluhom.<\/p>\n\n\n\n „Ta deca imaju problem u dr\u017eanju. Vrlo \u010deste su sada promene u skeletnoj muskulaturi. Onda promene na o\u010dima, javljaju se tikovi, su\u0161enje oka, odnosno, smanjenje lu\u010denja suza, zatim, javljaju se razne promene zbog kojih je neophodno da dete nosi nao\u010dare. Usporen razvoj, ograni\u010den vokabular, i najzad, ono \u0161to smatram da je naj\u0161tetnije, jeste da deca uop\u0161te ne koriste ma\u0161tu“, nagla\u0161ava pedijatar dr Tomi\u0107.<\/p>\n\n\n\n