Mo\u017eete patiti od depresije, a da toga niste ni svesni. Naziva se distimija, gotovo nevidljiv oblik depresije, koji poga\u0111a vi\u0161e ljudi nego \u0161to mislite. Poznata i kao \u201evisoko funkcionalna depresija\u201d, distimija nema vidljive simptome, ali je uprkos tome ozbiljna.<\/p>\n\n\n\n
O\u010digledno, oni koji boluju od nje nastavljaju da \u017eive manje-vi\u0161e normalno, ne pokazuju\u0107i da su u nevolji. Tamo gde su depresivni ljudi generalno skloni dru\u0161tvenoj izolaciji, ljudi s distimijskim poreme\u0107ajima pona\u0161aju se gotovo kao da se ni\u0161ta ne de\u0161ava odr\u017eavaju\u0107i kontakte, odlaze\u0107i na posao, izlaze\u0107i, \u010dak i ako klonu duhom.<\/p>\n\n\n\n
Distimija: Kakav je to tajni oblik depresije?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Distimiju karakteri\u0161e pre svega li\u010dna, ali ne eksternalizovana devalvacija, koju prati ose\u0107aj nedoraslosti zadatku i trajni nedostatak samopouzdanja. Sve u najpotpunijoj diskreciji. I to je ono zbog \u010dega jo\u0161 vi\u0161e pate, budu\u0107i da nikada ne dopu\u0161taju sebi da izraze svoju nelagodu i oslobode se te te\u017eine u razgovoru sa nekim.<\/p>\n\n\n\n Svoju bol tada imaju obi\u010daj da ubla\u017eavaju porocima koji im slu\u017ee kao svojevrsno uto\u010di\u0161te za brige: alkohol, droga, posao ili \u010dak hrana\u2026 To u njima tako\u0111e mo\u017ee probuditi samoubila\u010dke misli. Tada se \u010dini da je anga\u017eovanje psihologa neophodno kako bi se mogla dobiti pomo\u0107 i podr\u0161ka nu\u017ena da se iz toga izvu\u010de.<\/p>\n\n\n\n