Ogromni redovi ispred \u0161altera za \u010dekiranje, na hiljade otkazanih letova. \u0160ta se doga\u0111a na nema\u010dkim aerodromima i u avio-saobra\u0107aju na po\u010detku sezone letnjih godi\u0161njih odmora.<\/p>\n\n\n\n
Ono \u0161to se poslednjih nedelja doga\u0111a na evropskim aerodromima pokazuje \u0161ta mo\u017ee da se dogodi kada bude \u0161pic letnje sezone.<\/p>\n\n\n\n
Putnicima \u0107e pre svega biti potrebno mnogo strpljenja. Gu\u017eve na \u0161alterima nema\u010dkih aerodroma, ali i u drugim zemljama Evrope, sve su du\u017ee.<\/p>\n\n\n\n
Glavni razlog je nedostatak radne snage, bez obzira da li je re\u010d o obezbe\u0111enju, slu\u017ebenicima na \u0161alterima za \u010dekiranje ili osoblju koje radi na otpremanju prtljaga.<\/p>\n\n\n\n
Britanski „Izid\u017eet“ ovih dana je potvrdio da \u0107e zbog nesta\u0161ice radnika preko leta da otka\u017ee na hiljade planiranih letova.<\/p>\n\n\n\n
Tokom pandemije su mnoge firme otpu\u0161tale radnike, a mnogi od njih su u me\u0111uvremenu prona\u0161li bolje pla\u0107ene poslove.<\/p>\n\n\n\n
U ovom trenutku nedostaje oko petina operativnog osoblja na tlu, ka\u017ee Ralf Bajzel iz Udru\u017eenja aerodroma (ADV) u Nema\u010dkoj.<\/p>\n\n\n\n
Zapo\u0161ljavanje po ubrzanom postupku nije mogu\u0107e, jer osoblje koje radi na obezbe\u0111enju mora da pro\u0111e odgovaraju\u0107u bezbednosnu proveru koja traje nekoliko nedelja. „Ne mo\u017ee ta provera da traje osam nedelja, leto je onda gotovo“, napominje Bajzel.<\/p>\n\n\n\n
Manjak radnika<\/strong><\/p>\n\n\n\n Problema ima i u vazduhu \u2013 nema\u010dka „Lufthanza“ otkazala je nekoliko stotina letova planiranih za jul zato \u0161to nema dovoljno slu\u017ebenika koji rade u avionima.<\/p>\n\n\n\n „Odavno je bilo jasno da \u0107e se smanjivanje broja radnih mesta u mnogim oblastima negativno odraziti na avio-saobra\u0107aj“, ka\u017ee \u0160tefan Hert, predsednik sindikata pilota „Kokpit“.<\/p>\n\n\n\n Nije mogu\u0107e na brzinu prona\u0107i dovoljno pilota, i to je problem u \u010ditavom svetu. U SAD se zato pilotima u regionalnom saobra\u0107aju nude bolji uslovi nego oni koji su pre pandemije va\u017eili kao maksimalno dobri, tvrdi Hajnrih Grosbongart, stru\u010dnjak za avionski saobra\u0107aj iz Hamburga.<\/p>\n\n\n\n Mo\u0107 onih rade raste. U Nema\u010dkoj preti i mogu\u0107nost \u0161trajka pilota \u201eLufthanze“ zato \u0161to menad\u017ement kompanije sve vi\u0161e letova prebacuje na svoju \u0107erku-firmu „Jurovings“ koja ima ne\u0161to povoljnije cene karata.<\/p>\n\n\n\n „Lufthanza“ mora da \u0161tedi \u2013 firma je bila u velikim problemima tokom pandemije, sada je u procesu reorganizacije, a istovremeno se \u017eeli da se pru\u017ei brza i pouzdana usluga mu\u0161terijama.<\/p>\n\n\n\n To je te\u0161ko, morao je da prizna i \u0161ef „Lufthanze“ Karsten \u0160por, koji se, ka\u017ee, ve\u0107 u nekoliko navrata morao da se izvinjava putnicima zbog problema u organizaciji saobra\u0107aja. A to \u0107e, kako on sam o\u010dekuje, morati da radi i tokom letnjeg perioda.<\/p>\n\n\n\n Skup kerozin<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ima i drugih problema. Cene goriva su znatno porasle zbog rata u Ukrajini. Ruski vazdu\u0161ni prostor je zatvoren. Avioni koji lete prema Dalekom istoku moraju da koriste zaobilaznice, a du\u017ei letovi samo pove\u0107avaju tro\u0161kove.<\/p>\n\n\n\n Grosbongart zbog toga o\u010dekuje da bi neke avio-kompanije mogle da se na\u0111u u ozbiljnim problemima. Stru\u010dnjak iz Hamburga o\u010dekuje i ste\u010dajeve, na primer kod onih manjih, nerentabilnih firmi koje opstaju samo zahvaljuju\u0107i dr\u017eavnoj pomo\u0107i.<\/p>\n\n\n\n U sred svih tih turbulencija, u Berlinu ove srede 22. juna po\u010dinje Me\u0111unarodna avio-izlo\u017eba (ILA). Obi\u010dno se odr\u017eava na svake dve godine, ali je zbog pandemije 2020. godine bila otkazana.<\/p>\n\n\n\n O\u010dekuje se da bi ove godine u fokusu mogao da bude i vojni avio-sektor, i to zbog rata u Ukrajini. A jo\u0161 jedna velika tema \u0107e biti za\u0161tita \u017eivotne sredine.<\/p>\n\n\n\n Ogromni gubici<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ta ekolo\u0161ka komponenta podstakla je poslovanje pre svega „Erbasa“ i „Boinga“. Kori\u0161\u0107enje aviona koji tro\u0161e manje goriva poma\u017ee naime avio-kompanijama u ostvarivanju ciljeva po pitanju emisije \u0161tetnih gasova.<\/p>\n\n\n\n „Erbas“ do 2040. godine na tr\u017ei\u0161tu o\u010dekuje potra\u017enju za 39.000 letelica, odnosno aviona novije generacije koji bi zamenili stare modele koji „gutaju“ mnogo kerozina.<\/p>\n\n\n\n „Boing“ do 2040. o\u010dekuje godi\u0161nji rast broja putnika od 3,1 odsto. Stru\u010dnjaci poput Hajnriha Grosbongarda smatraju me\u0111utim da je to suvi\u0161e optimisti\u010dan scenario.<\/p>\n\n\n\n Nakon dve te\u0161ke korona-godine s velikim gubicima, avio-bran\u0161a kona\u010dno vidi svetlo na kraju tunela.<\/p>\n\n\n\n U 2023. je, kako se o\u010dekuje, mogu\u0107e i kona\u010dno ostvarivanje profita, ka\u017ee generalni direktor Svetskog udru\u017eenja avio-industrije (IATA) Vili Vol\u0161.<\/p>\n\n\n\n Za ovu godinu ipak se o\u010dekuju gubici u visini od oko 9,7 milijardi dolara. To zvu\u010di mnogo, ali u stvarnosti je to mnogo, mnogo manje nego tokom pandemijskih godina 2020. i 2021. u kojima su gubici iznosili 138 milijardi dolara, odnosno 42 milijarde ameri\u010dkih dolara.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n