Uskoro bi doseljavanje u Nema\u010dku i zapo\u0161ljavanje u toj zemlji moglo da bude jo\u0161 jednostavnije. Potrebni su joj milioni radnika koji bi mogli da se prona\u0111u u Srbiji i kom\u0161iluku. To diktira demografiju i Nema\u010dke i Balkana.<\/p>\n\n\n\n
Da do\u0111e svako ko mo\u017ee da radi! Tako se ukratko mo\u017ee opisati apel Kristijana Dira, \u0161efa poslani\u010dke grupe liberala u nema\u010dkom parlamentu.<\/p>\n\n\n\n
„Nakon faze gastarbajtera \u0161ezdesetih i sedamdesetih, tr\u017ei\u0161te rada se zatvaralo“, rekao je Dir listu Velt<\/em>. „Mora da bude obratno. Danas deviza mora da glasi: svako ko mo\u017ee da \u017eivi od svojih ruku, mora odmah imati dozvolu za rad.“<\/p>\n\n\n\n Bio bi to uobi\u010dajeni istup jednog ekonomskog liberala, da nije dve stvari \u2013 liberali su sada na vlasti, zajedno sa socijaldemokratama i zelenima. Jo\u0161 va\u017enije \u2013 izjavi Kristijana Dira prethodili su dramati\u010dni apeli iz niza bran\u0161i koje naprosto ne mogu da na\u0111u dovoljno radne snage u Nema\u010dkoj.<\/p>\n\n\n\n Slike haosa i gu\u017evi na nema\u010dkim aerodromima, i na hiljade otkazanih letova na po\u010detku sezone letovanja, naterale su Vladu da interveni\u0161e i obe\u0107a ekspresno izdavanje radnih dozvola. Jer, tokom pandemije su aerodromi i avio-kompanije otpu\u0161tali ljude, a danas im nedostaje preko sedam hiljada zaposlenih.<\/p>\n\n\n\n O\u010di se upiru u Tursku i Zapadni Balkan, odakle bi trebalo da se regrutuje ispomo\u0107 na period od najvi\u0161e tri meseca. „Pobrinu\u0107emo se za to da ne bude dampinga plata i da zaposleni budu dobro sme\u0161teni“, rekla je ministarka unutra\u0161njih poslova Nensi Fezer.<\/p>\n\n\n\n Jo\u0161 nije utihnuo vapaj iz avio-saobra\u0107aja, a javili su se ugostitelji, eksplicitno pozivaju\u0107i vlasti da im olak\u0161a dovo\u0111enje ljudi sa Zapadnog Balkana.<\/p>\n\n\n\n Relativno novi nema\u010dki zakon o doseljavanju omogu\u0107ava rad svima koji na\u0111u poslodavca \u2013 pod uslovom da su za ne\u0161to stru\u010dni. Mogu da budu ra\u010dunovo\u0111e ili \u0161oferi, va\u017eno je da imaju neki papir.<\/p>\n\n\n\n Izuzetak je takozvano „zapadnobalkansko pravilo“, doneto u jeku izbegli\u010dke krize kada su se migrantima iz Sirije i daljeg istoka masovno pridru\u017eivali potra\u017eioci azila iz Srbije, Makedonije ili sa KiM.<\/p>\n\n\n\n Tada je utana\u010deno da godi\u0161nje 25.000 ljudi iz zemalja Zapadnog Balkana mo\u017ee dobiti radne dozvole u Nema\u010dkoj, \u010dak i kad su u pitanju nekvalifikovani radnici.<\/p>\n\n\n\n Ali, sada udru\u017eenje ugostitelja „Dehoga“ tra\u017ei vi\u0161e. „U zemljama Zapadnog Balkana ima dosta radne snage koja bi radila u hotelima i restoranima u Nema\u010dkoj“, tvrdi \u0161ef udru\u017eenja Gido Celik.<\/p>\n\n\n\n Sli\u010dno kao i aerodromi, ni ugostitelji u jednom periodu pandemije i lokdauna gotovo da nisu imali posla. A sada nemaju ljudstva. Celik ka\u017ee da oko 60 odsto hotela i restorana tra\u017ei konobare, kuvare, sobarice.<\/p>\n\n\n\n Zato tra\u017ei da Vlada jo\u0161 produ\u017ei „zapadnobalkansko pravilo“ koje isti\u010de krajem 2023. godine, te da ubrza izdavanje viza i radnih dozvola. Celik ka\u017ee da plate u gastronomiji rastu dvocifrenim procentom \u2013 dodu\u0161e ni inflacija poslednjih meseci nije daleko od toga.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n