Na ulicama i putevima je sve vi\u0161e automobila, a samim tim i sve vi\u0161e voza\u010da, a mnogi od njih nisu svesni da odre\u0111eni zdravstveni problemi mogu da uti\u010du na njihovu sposobnost da bezbedno upravljaju vozilom.<\/p>\n\n\n\n
Lekari upozoravaju da bi svi voza\u010di trebalo da znaju kakvo im je zdravlje jer im telo \u0161alje signale koje ne bi smeli da ignori\u0161u.<\/p>\n\n\n\n
Akutne psihoze i druge vrste psihoza<\/strong><\/p>\n\n\n\n Re\u010d je o psihoti\u010dnim stanjima slika u glavi sa pogre\u0161nim do\u017eivljajem realnosti i uverenosti u ne\u0161to, \u0161to u njoj nema upori\u0161te. Za ovu bolest su karakteristi\u010dni ose\u0107aj proganjanja, posmatranja, gubitak motivacije, socijalna povu\u010denost i glasovi koji ne postoje. Oboleli imaju ose\u0107aj da im se ne\u0161to sme\u0161ta, a uzroci su genetika, stres, ali i druga mentalna oboljenja. Psihoza se le\u010di antipsihoticima, a uspeh zavisi od uzroka, tipa oboljenja, saradnji bolesnika i kombinacije metoda le\u010denja. U svakom slu\u010daju, voza\u010di sa psihozom su opasnost na putu za sebe i druge.<\/p>\n\n\n\n Sr\u010dane aritmije s nesvesticom<\/strong><\/p>\n\n\n\n U ovom slu\u010daju, radi se o ubrzanom ili usporenom, tj. nepravilnom radu sr\u010danog ritma. Aritmija ima vi\u0161e vrsta, a kada je sve u redu, srce kuca od 60 do 100 puta u minutu. Ukoliko u stanju mirovanja osoba ima preko stotinu otkucaja u minutu, radi se o tahikardiji, a ukoliko je ta brojka ni\u017ea od 50, bolesnik pati od bradikardije. Vrlo ozbiljna je i iznenadna paroksizmalna supraventrikularna tahikardija, koja po\u010dinje i zavr\u0161ava se naglo. U zavisnosti od uzroka i te\u017eine bolesti, aritmija se le\u010di lekovima ili ugradnjom elektrostimulatora.<\/p>\n\n\n\n Epilepsija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Re\u010d je o bolesti \u010diji napadi sa poreme\u0107ajem svesti ili bez njega ostavljaju o\u017eiljke na mozgu. Klini\u010dka slika, u zavisnosti od vrste napada, obuhvata trzanje, gr\u010denje, izvijanje glave, vrata i o\u010diju, pa do pene na ustima. Voza\u010dima sa ovom bole\u0161\u0107u \u010dak i ablendovanje mo\u017ee izazvati napade, kao i zvukovi. Bolest mora da se stabilizuje da bi takva osoba mogla da u\u010destvuje u saobra\u0107aju, a le\u010di se antiepilepticima, pa \u010dak i hirur\u0161ki.<\/p>\n\n\n\n Katarakta<\/strong><\/p>\n\n\n\n Siva ili stara\u010dka mrena je jedna od naj\u010de\u0161\u0107ih bolesti oka s kojom se suo\u010davaju starije osobe. Ukoliko o\u0161trina vida padne ispod 50 posto, javlja se zamagljen vid. Uzrok su trauma, dijabetes, starenje, a naj\u010de\u0161\u0107e se pojavljuju posle 50. godine. Za takve voza\u010de je posebno opasna vo\u017enja u sumrak i no\u0107u.<\/p>\n\n\n\n Posledice sr\u010danog i mo\u017edanog udara<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kako pi\u0161e Revija HAK, \u010deste glavobolje, zamagljen vid, o\u0161amu\u0107enost i dezorijentisanost prethode problemima sa visokim krvnim pritiskom i prolaznim ishemijskim napadom, koji mogu da dovedu i do kratkotrajne oduzetosti, pa \u010dak i do mo\u017edanog udara. Bol u levoj ruci, gu\u0161enje, stezanje u grudima, kao i probadanja oko srca su klini\u010dka slika opasnih kardiolo\u0161kih problema, koji nakon infarkta moraju da se reguli\u0161tu kako bi moglo da se sedne za upravlja\u010d.<\/p>\n\n\n\n