Ameri\u010dki dolar je nikad ja\u010di u odnosu na evro, funtu i druge svetske valute.<\/p>\n\n\n\n
Razlog je \u0161to su SAD relativno daleko od trenutnih kriza, pa kapital odlazi tamo. To \u0107e imati posledice po potro\u0161a\u010de na celom svetu, pi\u0161e DW.<\/p>\n\n\n\n
Nakon \u0161to je nadja\u010dao evro, dolar je nadomak toga da se izjedna\u010di sa britanskom funtom \u2013 po prvi put u istoriji. Evro je nastavio pad, \u0161to se pripisuje strahu od recesije i energetske krize kao posledice rata u Ukrajini.<\/p>\n\n\n\n
Druge klju\u010dne svetske valute tako\u0111e su oslabile. Japanski jen je ove godine oslabio za skoro petinu u odnosu na dolar i na najni\u017eem je nivou od 1998. Indijska rupija je u ponedeljak bila na istorijskom minimumu, nakon \u0161to je ranije ove godine prvi put bilo potrebno vi\u0161e od 80 rupija za dolar.<\/p>\n\n\n\n
„Dolar do\u017eivljava najve\u0107e ja\u010danje od osamdesetih godina“, napisao je u poruci za klijente D\u017eord\u017e Saravelos, \u0161ef istra\u017eivanja za kurs u Doj\u010de banci<\/em>. „Zbog te ekstremne volatilnosti, na globalnom nivou se polako pomalja nezadovoljstvo.“<\/p>\n\n\n\n Sigurna luka<\/strong><\/p>\n\n\n\n Najbitniji razlog za ja\u010danje dolara je njegova reputacija da je sigurna luka u vremenima kriza. Centralne banke \u0161irom sveta zavr\u0107u slavine u strahu od recesije i inflacije u evrozoni. Investitori be\u017ee ka dolaru koji je manje izlo\u017een rizicima.<\/p>\n\n\n\n Drugi razlog je \u0161to su ameri\u010dke Federalne rezerve agresivno zategle monetarnu politiku \u2013 odnosno podigle kamatne stope kako bi smanjile koli\u010dinu novca u opticaju i borile se protiv inflacije.<\/p>\n\n\n\n Taj potez Amerikanaca u suprotnosti je sa japanskom Centralnom bankom koja je insistirala na ekstremno niskoj referentnoj kamatnoj stopi, kao i Evropskom centralnom bankom koja je dugo odolevala pove\u0107anju kamata.<\/p>\n\n\n\n Poslednje ja\u010danje dolara do\u0161lo je nakon \u0161to je nova britanska Vlada najavila najve\u0107e smanjenje poreza u poslednjih pet decenija.<\/p>\n\n\n\n „Velika fiskalna davanja koja su najavljena mogla bi da poja\u010daju privredni rast na kra\u0107i rok. Ali ve\u0107e pitanje je \u2013 ko \u0107e to da plati?“, ka\u017ee Saravelos, obja\u0161njavaju\u0107i za\u0161to investitori polako be\u017ee iz Ujedinjenog Kraljevstva.<\/p>\n\n\n\n Skuplji uvoz za Evropljane<\/strong><\/p>\n\n\n\n Nabildovani dolar mogao bi da dodatno udari evropska doma\u0107instva po bu\u0111elaru. Jer, slabija evropska valuta \u010dini skupljim uvozne proizvode \u2013 koji su naj\u010de\u0161\u0107e izra\u017eeni u dolarima. Ukoliko su to sirovine ili poluproizvodi, onda \u0107e i kona\u010dna cena biti vi\u0161a.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, evropski turisti koji odlaze u SAD \u0107e manje mo\u0107i da kupe za nov\u010danice koje ponesu.<\/p>\n\n\n\n U normalna vremena, ipak, slaba valuta ne mora da bude lo\u0161a. Naprotiv, za izvoznu silu poput Nema\u010dke to bi zna\u010dilo da su njeni proizvodi konkurentniji na svetskom tr\u017ei\u0161tu jer su jeftiniji u dolarima.<\/p>\n\n\n\n Ali, slaba je to uteha jer vremena nisu normalna. Osim sankcija i rata, nastavlja se poreme\u0107aj u globalnim lancima snabdevanja koji se posmatra od po\u010detka pandemije. To nisu dobri uslovi za izvoz.<\/p>\n\n\n\n Jak dolar bolno su osetili i potro\u0161a\u010di u Indiji. Ta zemlja se \u017eestoko oslanja na uvoz nafte i jestivih ulja \u010dije su cene vezane za dolar. Kad se prevede u rupije, cena je bitno vi\u0161a.<\/p>\n\n\n\n Skupi uvoz dalje poja\u010dava inflaciju i prisiljava centralne banke da jo\u0161 podignu kamate kako bi prigu\u0161ile potra\u017enju. Visoke kamate poskupljuju kredite, recimo za kupovinu nekretnina.<\/p>\n\n\n\n Dokle ovako?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, ameri\u010dki potro\u0161a\u010di bi mogli da do\u017eive i pad cena jer roba iz uvoza postaje jeftinija. Ameri\u010dki turisti u Evropi mo\u0107i \u0107e da kupe vi\u0161e. Kompanije su sada podstaknute da vi\u0161e vode biznis u SAD, a manje u inostranstvu jer je dobit tamo manja u dolarima.<\/p>\n\n\n\n Ipak, najve\u0107i udar bi mogle da podnesu ekonomije zemalja u razvoju koje imaju ogromne dr\u017eavne dugove u dolarima, kao \u0161to su Turska, Argentina ili Gana.<\/p>\n\n\n\n Saravelos navodi da je za prestanak rasta dolara neophodno da Federalne rezerve popuste monetarnu politiku, a ove \u0107e to u\u010diniti tek kad pro\u0111u najve\u0107i rizici od inflacije.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, ovaj stru\u010dnjak dodaje da je potrebno da pro\u0111e vrhunac neizvesnosti kad je u pitanju snabdevanje Evrope energentima, kao i da se Kina oprosti od politike „nula kovida“ zbog koje su zatvarane ekonomske zone i luke.<\/p>\n\n\n\n „Barem ne\u0161to od toga mora da se desi da bi se usporio nevi\u0111eni juri\u0161 novca ka ameri\u010dkoj sigurnoj luci“, ka\u017ee Saravelos. „Bojim se da se ni\u0161ta od toga jo\u0161 ne de\u0161ava.“<\/p>\n\n\n\n