Kriza sve osetnije udara po bud\u017eetu nema\u010dkih i evropskih doma\u0107instava.<\/p>\n\n\n\n
Jo\u0161 pro\u0161le godine, skoro tre\u0107ina Nemaca je imalo te\u0161ko\u0107a pri finansiranju neo\u010dekivanih tro\u0161kova, saop\u0161tio je u sredu savezni zavod za statistiku.<\/p>\n\n\n\n
Prema novim podacima, 31,9 odsto nema\u010dkih doma\u0107instava 2021. nije imalo dovoljno novca da spontano, prema nekoj nepredvi\u0111enoj potrebi, izdvoji barem 1.150 evra.<\/p>\n\n\n\n
Stanje je bilo povoljnije u Francuskoj i Holandiji, gde je takvih problema moglo da ima 27,6, odnosno 15,1 odsto doma\u0107instava. S druge strane, u Rumuniji, Hrvatskoj, Gr\u010dkoj, Kipru i Letoniji, vi\u0161e od dve petine stanovni\u0161tva nije imalo rezervu za neplanirane ve\u0107e tro\u0161kove.<\/p>\n\n\n\n
Ina\u010de, dve petine nema\u010dkog stanovni\u0161tva 2021. je moralo da pre\u017eivi sa neto prihodom manjim od 22.000 evra, a petina je imala takozvani neto ekvivalentni prihod manji od 16.300 evra.<\/p>\n\n\n\n
Ekvivalentni prihod je dohodak po glavi stanovnika prilago\u0111en efektima \u0161tednje u vi\u0161e\u010dlanim doma\u0107instvima, objas\u0161njava zavod.<\/p>\n\n\n\n
Istovremeno, 40 odsto stanovni\u0161tva je imalo prihod od najmanje 28.400 evra.<\/p>\n\n\n\n
Prema istom izve\u0161taju, me\u0111u 40 odsto stanovni\u0161tva sa najni\u017eim primanjima ulazi natprose\u010dno mnogo ljudi iz porodica sa jednim roditeljem.<\/p>\n\n\n\n
Skoro dve tre\u0107ine, njih 64,6 odsto, pro\u0161le godine je imalo neto ekvivalentan prihod manji od 22.000 evra, a tre\u0107ina, 33,2 odsto, manji od 16.300 evra.<\/p>\n\n\n\n
U grupi onih sa najslabijim prihodima je i mnogo odraslih koji \u017eive sami: vi\u0161e od polovine, 53,2 odsto, ljudi iz te grupe primilo je manje od 22.000 evra godi\u0161nje, a bezmalo tre\u0107ina, njih 32,2 odsto, manje od 16.300 evra.<\/p>\n\n\n\n
Svaki drugi penzioner je pre\u017eiveo sa neto prihodom manji od 22.000, a 24,6 odsto sa manje od 16.300 evra tokom 2021.<\/p>\n\n\n\n