Novo istra\u017eivanje pokazalo je da osobe koje ostave cigarete pre 35. godine imaju sli\u010dnu stopu smrtnosti u odre\u0111enom vremenskom periodu kao i oni koji uop\u0161te nisu pu\u0161ili.<\/p>\n\n\n\n
Rezultati pokazuju i da su oni koji su prestali da pu\u0161e u kasnijoj dobi i dalje imali zna\u010dajne prednosti, ali je njihova stopa smrtnosti prema\u0161ila stopu smrtnosti onih koji su prestali pre nego \u0161to su navr\u0161ili 35 godina.<\/p>\n\n\n\n
Na primer, biv\u0161i pu\u0161a\u010di koji su prestali da pu\u0161e u dobi od 35 do 44 godine imali su 21 odsto ve\u0107u stopu smrtnosti iz bilo kog razloga, u pore\u0111enju sa osobama koje nikad nisu pu\u0161ile cigarete. Osobe koje su prestale da pu\u0161e u periodu od 45 do 54 godine imali su 47 odsto ve\u0107u stopu smrtnosti od svih uzroka u odnosu na osobe koje nikad nisu pu\u0161ile, pi\u0161e\u00a0Live Science.<\/p>\n\n\n\n
Autori studije naveli su da je pu\u0161enje povezano sa najmanje dvostruko ve\u0107om stopom smrtnosti od svih uzroka.<\/p>\n\n\n\n
„Prestanak pu\u0161enja, naro\u010dito u mla\u0111oj dobi, bio je povezan sa zna\u010dajnim smanjenjem relativnog prekomernog mortaliteta povezanog sa nastavkom pu\u0161enja“, dodali su autori.<\/p>\n\n\n\n
Ovo je tre\u0107a velika studija koja ukazuje na to da bi dob od 35 godina mogla da bude optimalna dob za prestanak pu\u0161enja, posebno kod osoba koje mlade po\u010dnu da pu\u0161e cigarete, istakao je D\u017eon P. Pirs, profesor emeritus na Odseku za porodi\u010dnu medicinu i javno zdravlje na Univerzitetu Kalifornija.<\/p>\n\n\n\n
Analiza u ovoj studiji uklju\u010divala je podatke vi\u0161e od 550.000 odraslih koji su ispunili upitnike izme\u0111u januara 1997. i decembra 2018. i imali su izme\u0111u 25 i 84 godine u trenutku ispunjavanja ankete koja se koristi za pra\u0107enje zdravlja stanovnika SAD.<\/p>\n\n\n\n
Ti podaci su uklju\u010divali osobe koje nikad nisu pu\u0161ile (manje od 100 cigareta u \u017eivotu), biv\u0161e pu\u0161a\u010de i one koji trenutno pu\u0161e.<\/p>\n\n\n\n
Prema Nacionalnom indeksu smrtnosti, skoro 75.000 ovih ispitanika umrlo je do kraja 2019. U pore\u0111enju sa onima koji nikada nisu pu\u0161ili, pu\u0161a\u010di su pokazali zna\u010dajno vi\u0161u stopu smrtnosti od svih uzroka, kao i vi\u0161u stopu smrti od karcinoma, bolesti srca i plu\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
Belci koji nisu latinoameri\u010dkog porekla, a koji su pu\u0161a\u010di, pokazali su najve\u0107u stopu smrtnosti od svih uzroka. Pirs je naglasio da rezultati podse\u0107aju i na to da bi smanjenje intenziteta, odnosno broj popu\u0161enih cigareta dnevno, trebalo da bude jedan od ciljeva programa kontrole duvana.<\/p>\n\n\n\n
„Prestanak pu\u0161enja bio je povezan sa zna\u010dajno smanjenim rizicima za sve grupe“, dodali su autori studije.<\/p>\n\n\n\n
Konkretno, oni koji prestanu da pu\u0161e do 45. godine \u017eivota smanjili su rizik od prerane smrti do 90 odsto, a oni koji su prestali da pu\u0161e pre 35. godine imali su stopu smrtnosti vrlo sli\u010dnu onoj kod osoba koje nikad nisu pu\u0161ile, prenosi ScienceAlert.<\/p>\n\n\n\n
Rok od 35 godina mogao bi da bude potencijalni motiv mladim pu\u0161a\u010dima koji planiraju da prestanu da pu\u0161e cigarete, dodao je Pirs.<\/p>\n\n\n\n
Treba naglasiti i da nije sve izgubljeno nakon 35. godine \u017eivota, studija ukazuje na to da prestanak pu\u0161enja u starijoj dobi i dalje smanjuje rizik od smrti, ali ne u tako zna\u010dajnoj meri.<\/p>\n\n\n\n
Istra\u017eivanje ima i odre\u0111ena ograni\u010denja, jer su na primer podaci o navikama pu\u0161enja prikupljeni u jednom odre\u0111enom trenutku, a ti ispitanici su kasnije mo\u017eda po\u010deli ili prestali da pu\u0161e.<\/p>\n\n\n\n
Ipak, studija ukazuje na to da prestanak pu\u0161enja uveliko smanjuje rizik od rane smrti, naro\u010dito ako to u\u010dinite u mla\u0111oj dobi.<\/p>\n\n\n\n