{"id":35262,"date":"2022-12-15T06:15:00","date_gmt":"2022-12-15T06:15:00","guid":{"rendered":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/nada-martinovic-muzicki-pedagog-dirigent-naucnik\/"},"modified":"2022-12-15T06:15:00","modified_gmt":"2022-12-15T06:15:00","slug":"nada-martinovic-muzicki-pedagog-dirigent-naucnik","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/vesti\/nada-martinovic-muzicki-pedagog-dirigent-naucnik\/","title":{"rendered":"Nada Martinovi\u0107, muzi\u010dki pedagog, dirigent i nau\u010dnik: ,,U Americi su ljudi spremni da pomognu, ne o\u010dekuju\u0107i ni\u0161ta za uzvrat!\u201c"},"content":{"rendered":"

Ne znam da li ste do sada imali priliku da upoznate kreativniju osobu od nje. Ka\u017ee za sebe da joj je muzika doprinela u tome da bude kreativna, ali i da je na taj na\u010din popunjavala kofer nedostajanja za svojom porodicom, rodbinom i prijateljima kada se preselila u Ameriku. Veoma je pohvalno kada neko ode na drugi kontinent i tamo nastavi da ljude oko sebe upoznaje sa svojim jezikom, tradicijom, kulturom i obi\u010dajima. Jo\u0161 je lep\u0161e kada tu \u017eelju ljudi prepoznaju i iskreno se interesuju bez nipodi\u0161tavanja drugog porekla koje nije njihovo.<\/p>\n\n\n\n

Nada Martinovi\u0107 muzi\u010dki pedagog, dirigent i nau\u010dnik iz Klivlenda, Ohajo poreklom je iz \u0160apca. Osnovno i srednje muzi\u010dko obrazovanje zavr\u0161ila je u rodnom gradu u Muzi\u010dkoj \u0161koli ,,Mihailo Vukdragovi\u0107\u201c, a potom upisala Fakultet muzi\u010dke umetnosti u Beogradu. Vrlo mlada je dobila posao i vratila se u svoju mati\u010dnu \u0161kolu u ulozi nastavnika i profesora, \u0161to je u tim godinama bilo jedno od najlep\u0161ih i najizazovnijih iskustava. U vreme ratnih godina, dobija priliku da se preseli u Ameriku u koju odlazi 1997. godine. Tamo je nastavila svoj muzi\u010dki put. Zavr\u0161ila je magistraturu i doktorat na Dr\u017eavnom univerzitetu u Kentu. Od tada \u2013 do danas, anga\u017eovana je na nekoliko poslova koje veoma posve\u0107eno i predano obavlja. U razgovoru sa njom, saznali smo kakve su bile prve godine u Americi, \u0161ta je sve radila i \u0161ta je ono \u0161to je ispunjava pored posla.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Nada Martinovi\u0107 je osniva\u010d de\u010djeg hora ,,Sveti Sava\u201d u Klivlendu<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Po\u0161tovana Nado, kada se pojavila Va\u0161a ljubav prema muzici? Ko je i na koji na\u010din otkrio Va\u0161 talenat?<\/em><\/p>\n\n\n\n

Jo\u0161 u obdani\u0161tu, kada sam imala 5 godina. Pored redovne nastave sa na\u0161om vaspita\u010dicom u obdani\u0161tu ,,Sne\u017eana\u201d, imali smo povremeno i \u010dasove muzi\u010dkog. Nastavnica koja je vodila \u010dasove muzike bi uvek sa sobom donosila i sintisajzer i ja sam bila op\u010dinjena kako pevanjem tako i sviranjem. Molila sam roditelje da me upi\u0161u u Muzi\u010dku \u0161kolu. Naravno, \u017eelela sam da sviram samo klavir i ni\u0161ta drugo! Tako je zapo\u010delo moje dru\u017eenje s\u0105 muzikom.<\/p>\n\n\n\n

U rodnom \u0160apcu zavr\u0161ili ste osnovno i srednje muzi\u010dko obrazovanje? Ko je od profesora najvi\u0161e uticao na Vas? Da li biste neke od njih posebno izdvojili i pomenuli?<\/em><\/p>\n\n\n\n

Na\u0161a \u0161kola je (posebno u vreme kad sam se ja \u0161kolovala) bila relativno mala tako da su svi na neki na\u010din ostavili neki trag na mom putu usavr\u0161avanja, ali bih ipak izdvojila moju dragu profesorku Miljanu Kozli\u010di\u0107 koja je ne samo bila izvrstan pedagog ve\u0107 i divan \u010dovek. Vrlo \u010desto je, pogotovo u na\u0161oj struci gde se u\u010denici suo\u010davaju sa stresnim situacijama kao \u0161to su javni nastupi, trema, svakodnevno vezbanje i sli\u010dno, neophodno oslu\u0161nuti potrebe svojih \u0111aka, podr\u017eati ih i ohrabriti, a to je Milja tako dobro znala. Njoj dugujem \u0161to sam istrajala u nekim klju\u010dnim momentima. Tako\u0111e bih pomenula i mog (pok.) profesora klavira, Borisa Dekani\u0107a. Bio je izvrstan pedagog i predivan \u010dovek.<\/p>\n\n\n\n

U kakvom se\u0107anju su Vam ostale godine kada ste radili u svojoj mati\u010dnoj muzi\u010dkoj \u0161koli ,,Mihailo Vukdragovi\u0107\u201d u \u0160apcu?<\/em><\/p>\n\n\n\n

Mogla bih o tome dugo da pri\u010dam. Divan je ose\u0107aj bio vratiti se u svoju mati\u010dnu \u0161kolu i raditi zajedno, ne samo sa kolegama sa studija ve\u0107 i sa nekada\u0161njim profesorima. Ja sam bila veoma mlada kada sam se zaposlila \u2013 imala sam samo 21. godinu. Radila sam i u ni\u017eoj i u srednjoj \u0161koli, tako da su moji \u0111aci bili uzrasta od 5 do 18 godina. Rad sa najmla\u0111ima, tj. Muzi\u010dko zabavi\u0161te je krenulo na moju inicijativu. Deca su do tada naj\u010de\u0161\u0107e upisivala kada bi napunila 6 godina, ali nije uop\u0161te rano po\u010deti sa nastavom, naravno ukoliko su deca intelektualno dovoljno zrela, \u010dak i sa 4-5 godina, \u0161to je upravo i bio moj cilj sa Muzi\u010dkim zabavi\u0161tem. Problem je bio \u0161to u to vreme nismo imali dovoljno literature i nastavnih sredstava za taj uzrast, pa sam se dovijala kako sam znala i umela. \u0160to se ti\u010de starijih u\u010denika, razlika u godinama je bila veoma mala, pa je bilo trebalo napraviti ravnote\u017eu i sa\u010duvati autoritet. Mada, kada sada na to gledam sa ove vremenske distance, mislim da mi je ta mala razlika u godinama pomogla u odnosu sa mojim u\u010denicima jer su osetili moju iskrenu \u017eelju da im prenesem sve \u0161to sam znala. Verovali su mi. Sa mnogima sam i dan danas u divnim poslovnim i kolegijalnim odnosima. Ve\u0107ina njih su moje kolege, mladi i veoma uspe\u0161ni ljudi na koje sam veoma ponosna.<\/p>\n\n\n\n

Kako ste do\u0161li na ideju da se preselite u Ameriku? Kakve su bile prve godine \u017eivota na drugom kontinentu?<\/em><\/p>\n\n\n\n

Bilo je to ,,nesre\u0107no vreme devedesteih\u201d, vreme inflacije, rata, neizvesnosti. Nisam \u017eelela da propustim \u0161ansu koja se ukazala, bili smo mladi i ni\u0161ta nije moglo da se izgubi. Tako\u0111e sam ose\u0107ala potrebu da pro\u0161irim svoja znanja i stru\u010dno se usavr\u0161im. Otisnuli smo se u nepoznato bez poznanika, bez znanja jezika, ali sam ja na sve gledala kao na neki eksperiment i avanturu. Veoma mi je bilo zna\u010dajno \u0161to sam znala da uvek imam gde da se vratim \u2013 to mi je ulivalo sigurnost i davalo snagu u trencima isku\u0161enja. Mnogo su mi pomogi ljudi koje nisam nikada ranije poznavala i koji nisu ni\u0161ta o\u010dekivali za uzvrat. Naprotiv, njihov odgovor je uvek bio ,,pay it forward\u201d \u2026\u201d (pomozi i ti nekome i tako \u0107e\u0161 mi se odu\u017eiti)! To je za mene bilo fascinantno.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Nada Martinovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Po Va\u0161em mi\u0161ljenju, koliko se razlikuju studije muzike u Srbiji u odnosu na Ameriku s obzirom na to da ste se \u0161kolovali na oba kontinenta?<\/em><\/p>\n\n\n\n

To je pril\u010dno slo\u017eeno pitanje i trebalo bi mi dosta prostora. Najkra\u0107i mogu\u0107i odgovor bi bio da je u Americi pristup nastavi pragmati\u010dan tj. mnogo vi\u0161e pa\u017enje se poklanja primeni znanja \u2013 i to od samog po\u010detka. \u0160to se ti\u010de muzike, \u0111aci u Srbiji imaju veliku prednost (i pogodnost) \u0161to kod nas postoje muzi\u010dke skole relativno lako dostupne deci koja zele da se bave muzikom. U Americi se to uglavnom svodi na privatne \u010dasove ili na (retke) konzervatorijume koji su veoma skupi. Sa druge strane, nastava muzi\u010dke kulture u osnovnim i srednjim \u0161kolama je neuporedivo bolje organizovana nego kod nas te se tako, na neki na\u010din nadokna\u0111uje nedostatak muzi\u010dkih \u0161kola. Radila sam sa \u0111acima svih uzrasta, po\u010dev od pred\u0161kolskog uzrasta, pa sve do profesora muzike koji su se usavr\u0161avali na master studijama. Volim da se na\u0161alim i ka\u017eem da ja ustvari ,,u\u010dim u\u010ditelje kako da u\u010de\u201d (\u201eTeching teachers how to teach\u201c).<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Nada Martinovi\u0107 na jednom od panela sa gostima iz Srbije<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Koji je bio Va\u0161 prvi poslovni anga\u017eman u Americi po zavr\u0161etku magistrature?<\/em><\/p>\n\n\n\n

Odmah nakon zavr\u0161etka magistrature i uspe\u0161no polo\u017eenog prijemnog ispita, nastavila sam sa doktorskim studijama na dr\u017eavnom Univerzitetu ,,Kent\u201d. Tamo sam tako\u0111e dobila i mesto asistenta na katedri za Op\u0161tu muzi\u010dku pedagogiju. Po zavr\u0161enim doktorskim studijama ostala sam na istom faklutetu samo u zvanju docenta. Sa grupom kolega radila sam na kreiranju jednog od prvih online programa za Master studije iz oblasti muzi\u010dke pedagogije. Na\u0161 fakultet je bio jedan od prvih u Americi koji je imao online program u oblasti muzike.<\/p>\n\n\n\n

Danas kao ostvarena i uspe\u0161na \u017eena radite nekoliko poslova. Mo\u017eete li nam re\u0107i \u010dime se sve bavite?<\/em><\/p>\n\n\n\n

Po prirodi sam radoznala, a zahvaljuju\u0107i muzici i prili\u010dno kreativna. Tokom doktorskih studija, otkrila sam da neizmerno u\u017eivam u istra\u017eiva\u010dkom radu. Moja istra\u017eivanja su me dva puta odvela van Amerike gde sam izlagala svoja istra\u017eivanja na me\u0111unarodnim konferencijama muzi\u010dkih pedagoga u Brazilu i Danskoj. To mi je tako\u0111e pru\u017eilo i \u0161ansu da radim kao deo tima u Ministarstvu zdravlja, a na istra\u017eivanju uticaja okoline na zdravlje najmla\u0111ih. Bila sam i vlasnik i operativni direktor \u017eenskog \u010dasopisa ,,Women\u2019s Journal\u201d u Ohaju. S obzirom na \u010dinjenicu da \u017eivim daleko od svog rodnog grada, od Srbije, rodbine i prijatelja, logi\u010dno je \u0161to sam \u017eelela da tu prazninu popunim ne\u010dim kreativnim i korisnim. Smetalo mi je \u0161to se na Srbe gledalo sa negodovanjem, ali sam shvatila da ve\u0107ina ljudi ustvari nema pravu informaciju. U medijima se sva\u0161ta moglo \u010duti, mnogo je neistina izre\u010deno i moja \u017eelja je bila da poku\u0161am, koliko god je u mojoj mogu\u0107nosti, da to promenim. Ve\u0107 deset godina sam predstavnik srpske zajednice i \u010dlan odbora (a i biv\u0161i Potpresednik) u neporfitnoj organizacji ,,International Community Council \u2013 Worldwide Intercultural Network\u201d, a tako\u0111e i u Klivledskom Muzeju Umetnosti, kao i Isto\u010dno-evropskom Kongresu u Ohaju (,,Eastern European Congress of Ohio\u201d). Pozivaju me \u010desto da govorim o Srbiji, o na\u0161im ljudima, kulturi i tradiciji. Trenutno radim u Ameri\u010dkom Ministarstvu Odbrane kao stru\u010dnjak za javnu pomo\u0107.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Foto: Nada Martinovi\u0107 privatna arhiva<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Veoma pohvalno je osnivanje de\u010djeg hora ,,Sveti Sava\u201d u Klivlendu na kojem srpska deca u\u010de na\u0161 jezik i na\u0161e pesme. Kakva su Vam iskustva u radu sa decom mla\u0111eg uzasta? \u0160ta oni vole da pevaju?<\/em><\/p>\n\n\n\n

Rad sa decom me je oduvek fascinirao. Moje istra\u017eivanje je velikim delom obuhvatalo upravo najmla\u0111i uzrast. Potreba za osnivanjem hora je proistekla iz \u010dinjenice da takav ansambl nije postojao u Klivlendu kada su moja deca bila mala, a ja sam \u017eelela da, \u0161to je vi\u0161e mogu\u0107e, budu okru\u017eeni maternjim jezikom, bar u tim prvim godinama. Tako sam pre 20 godina osnovala de\u010dji hor ,,Sveti Sava\u201d jer se obe crkve u Klivlendu zovu upravo tako. Deca su svuda deca i rad sa njima mi pru\u017ea veliko zadovoljstvo, tako da i posle toliko godina, iako moja dva sina vi\u0161e nisu \u010dlanovi hora, ja i dalje nastavljam da se ,,igram\u201d sa decom koja vole da pevaju i \u017eele da sa\u010duvaju na\u0161 jezik. Rad sa decom ovde, daleko od otad\u017ebine, se razlikuje najvi\u0161e u tome \u0161to pored savladavanja tonskih visina, ta\u010dnog i izra\u017eajnog pevanja, deca ustvari u\u010de i jezik. Vrlo \u010desto radim sa decom \u010diji roditelji ne govore srpski, ali \u017eele da ,,isprave tu gre\u0161ku\u201d i da njihova deca nau\u010de bar ne\u0161to. To znatno ote\u017eava i usporava rad, tako da se na\u0161e probe hora razlikuju od onih u Srbiji. Repertoar se menja shodno interesovanjima dece, jer ja uvek poku\u0161avam da ih oslu\u0161nem, a onda polako i (pre)usmerim. Naj\u010de\u0161\u0107e pevamo klasi\u010dan de\u010dji repertoar, ali se trudim da negujem i na\u0161 narodni.<\/p>\n\n\n\n

Zajedno sa svojom majkom izla\u017eete barbike koje su obu\u010dene u srpsku no\u0161nju. Kako ste do\u0161le na tu ideju? Kakve su reakcije posetilaca?<\/em><\/p>\n\n\n\n

Barbike su samo deo na\u0161eg ,,repertoara\u201c. Sve je po\u010delo slu\u010dajno, kada smo do\u0161le na ideju da jednoj mojoj prijateljici Amerikanki, poklonimo ne\u0161to originalno. Mama je po\u010dela da se bavi ru\u010dnim radom od kada je u penziji i jako je uspe\u0161na u tome. Tako smo obukle na\u0161u prvu barbiku, a onda sam ja po\u017eelela da uradim ,,ne\u0161to vi\u0161e\u201d pa sam zamolila mamu da ,,obu\u010de\u201d jo\u0161 nekoliko lutaka kako bih mogla da kreiram scenu i ispri\u010dam pri\u010du. Tako su nastale scene ,,Slava\u201d, ,,Badnje ve\u010de\u201d, ,,Na studencu\u201d, ,,Prva srpska opera\u201d, ,,Lazarice\u201d, ,,Materice\u201d… i mnoge druge. Izlagale smo na mnogim festivalima, \u010dak i u Klivlendskom Muzeju umetnosti, a ja sam pozvana da dr\u017eim predavanja u osnovnim \u0161kolama. Ljudi naj\u010de\u0161\u0107e budu fascinirani detaljima i verodostojno\u0161\u0107u, a barbike su ne\u0161to sa \u010dime su ve\u0107 upoznati, tako da postavljaju mnogo pitanja, \u017eele da saznaju \u0161to vi\u0161e, a meni je to upravo i cilj \u2013 da pri\u010damo o Srbiji, na\u0161oj tradiciji i kulturi.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Prva barbika u srpskoj no\u0161nji odu\u0161evila Amerikance<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Kako izgledaju Va\u0161i slobodni dani? \u010cime punite baterije kada nemate obaveze?<\/em><\/p>\n\n\n\n

Slobodnog vremena nikad dosta, dani su mi kratki za sve \u0161to bih \u017eelela da ostvarim. Meni zaista nikada nije dosadno. Volim duge \u0161etnje i za njih \u010desto ,,kradem vreme\u201d sama od sebe. Volim da putujem, da obilazim i otkrivam nova mesta. Naro\u010dito volim autenti\u010dne lokalne restorane i kafi\u0107e, galerije, muzeje, ali tako\u0111e volim i da se osamim i tako obnovim energiju. Tada uglavnom \u010ditam, slu\u0161am muziku. Naravno, najvi\u0161e u\u017eivam u vremenu provedenom sa svojom porodicom.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Nada Martinovi\u0107: Barbike su samo deo na\u0161eg ,,repertoara\u201c.<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

I za kraj ovog intervjua, recite nam kako biste posavetovali osobe koje bi \u017eelele da se presele u Ameriku?<\/em><\/p>\n\n\n\n

Ne volim generalizacije bilo kog tipa, a kod nas postoji neko ,,op\u0161te prihva\u0107eno\u201d mi\u0161ljenje o Amerikancima kao hladnim, neobave\u0161tenim i sli\u010dno. U Americi sam srela toliko divnih ljudi, predusretljivih i spremnih da pomognu, ne o\u010dekuju\u0107i pritom ni\u0161ta za uzvrat. Tako\u0111e, mnogo njih se neretko, izvinjava \u0161to ne poznaju dovoljno na\u0161u istoriju i iskreno se interesuju da nau\u010de ne\u0161to vi\u0161e. Sve zavisi od krugova u kojima se kre\u0107emo, od okru\u017eenja, ali i na\u0161eg stava i ube\u0111enja. Nevezano za Ameriku, svakome bih rekla da slu\u0161a svoj ,,unutra\u0161nji glas\u201d i veruje sebi i svojim instiktima, da u\u017eiva u sada\u0161njem trenutku i da ne odustaje od svojih snova.<\/p>\n\n\n\n

Na\u0161oj sagovornici \u017eelimo puno uspeha u svim poslovnim anga\u017emanima i u preno\u0161enju na\u0161e kulture i tradicije. Sigurni smo da u ovom razgovoru nismo otkrili sve njene talente, ali o tome \u0107emo nekom drugom prilikom.<\/p>\n\n\n\n

PI\u0160E: SUZANA GAJI\u0106 RADIVOJEVI\u0106 I FOTO: PRIVATNA ARHIVA<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ne znam da li ste do sada imali priliku da upoznate kreativniju osobu od nje. Ka\u017ee za sebe da joj je muzika doprinela u tome da bude kreativna, ali i da je na taj na\u010din popunjavala kofer nedostajanja za svojom porodicom, rodbinom i prijateljima kada se preselila u Ameriku. Veoma je pohvalno kada neko ode […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":12689,"comment_status":"","ping_status":"","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[368,599],"tags":[538,50657,50658,50659,45172,48961,50660,50661,623,50662,36397,50663,50664,631,610,612,616],"class_list":["post-35262","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti-amerika","category-predstavljamo","tag-amerika","tag-deciji-hor-sveti-sava","tag-dirigent","tag-fakultet-muzicke-umetnosti","tag-istrazivanja","tag-klivlend","tag-muzicka-skola","tag-muzicki-pedagog","tag-muzika","tag-nada-martinovic","tag-ohajo","tag-sabac","tag-sirenje-srpske-kulture","tag-srbija","tag-srpska-kultura","tag-srpska-tradicija","tag-srpski-obicaji-2"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/35262","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=35262"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/35262\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/12689"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=35262"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=35262"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=35262"}],"curies":[{"name":"WP","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}