Prvog februara 2020. godine Velika Britanija zvani\u010dno je iza\u0161la iz Evropske unije. Tri godine kasnije, pola miliona ljudi je u \u0161trajku, a veterani londonskog Sitija smatraju da su gubitnici i London i Brisel.<\/p>\n\n\n\n
Ta\u010dno tri godine posle izlaska iz Evropske unije, jedne pandemije i \u010detiri premijera, Britanija ne li\u010di na sebe.<\/p>\n\n\n\n
Inflacija je dvocifrena. Samo prehrambeni proizvodi poskupeli su za 16 odsto. \u0160trajkovi su svakodnevni.<\/p>\n\n\n\n
\u0160trajk prosvetara<\/strong><\/p>\n\n\n\n Posle deset godina plata, koje ne prate inflaciju, rad su obustavili prosvetni radnici. Nastava je ometena u vi\u0161e od 23.000 \u0161kola.<\/p>\n\n\n\n „Tu\u017eno je \u0161to stignem ku\u0107i oko \u0161est popodne po\u0161to, kao i svaki dan, pokupim svoje dete iz \u0161kole. I umesto da ve\u010de provedem sa sinovima, istog trenutka odlazim da odr\u017eim privatni \u010das detetu, koje ide u privatnu \u0161kolu“, ka\u017ee nastavnica Lusi Preston.<\/p>\n\n\n\n Plate prosvetnih radnika ve\u0107 su pove\u0107ane za pet odsto.<\/p>\n\n\n\n Vlada ka\u017ee da za vi\u0161e nema para i najavljuje \u010detiri milijarde funti za \u0161kolstvo u naredne dve godine.<\/p>\n\n\n\n Profesori tvrde da su im plate pale za 27 odsto u odnosu na inflaciju.<\/p>\n\n\n\n Plan premijera Sunaka da se matematika vrati u obavezno obrazovanje do osamnaeste godine svakog \u0111aka \u010dini se neizvodljivim.<\/p>\n\n\n\n „Toliko sjajnih profesora je napustilo profesiju, jer se ose\u0107aju obespravljeni i svega im je dosta. A ba\u0161 ti profesori mogli su da udare temelje budu\u0107em obrazovanju, jer su fantasti\u010dni“, ukazuje zamenik direktora u osnovnoj \u0161koli Sidni Hejngton.<\/p>\n\n\n\n Zakon o \u0161trajku<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ne \u0161trajkuju samo u\u010ditelji i nastavnici, ve\u0107 i univerzitetski profesori, a rad su obustavili i voza\u010di autobusa i vozova, kao i vatrogasci.<\/p>\n\n\n\n U \u0161trajku je pola miliona ljudi. Vlada ne uzmi\u010de ni za pedalj.<\/p>\n\n\n\n Uzvra\u0107a nacrtom Zakona o \u0161trajku, po kome je poslodavac du\u017ean samo da se konsultuje sa sindikatima, ali i da zabrani \u0161trajk.<\/p>\n\n\n\n Pravnici smatraju da je predlog zakona lo\u0161e napisan i neprimenljiv. Sindikati i opozicija su na ulici.<\/p>\n\n\n\n „Torijevci znaju da je njihov program nepopularan. Znaju da su radnici sve gnevniji. Znaju da gra\u0111ani ne\u0107e vladu koja \u017ertvuje ljude i planetu zarad profita i zato \u017eele da nas slome“, rekla je demonstrantima, okupljenim ispred zgrada parlamenta i vlade, poslanica Laburisti\u010dke stranke Zara Sultana.<\/p>\n\n\n\n Apsolvent Hari Grejvs do\u0161ao je na demonstracije u znak solidarnosti sa zaposlenima.<\/p>\n\n\n\n „Zakon \u0107e omogu\u0107iti vladi da tu\u017ei sindikate i prakti\u010dno ih dovede do bankrotstva. Ono \u0161to je Ta\u010derka po\u010dela osamdesetih, nastavlja se pod Sunakom“, upozorava on. Godina recesije<\/strong><\/p>\n\n\n\n Me\u0111unarodni monetarni fond predvi\u0111a Britaniji negativni privredni rast od 0,6 odsto u ovoj godini \u2013 najni\u017ei u Grupi 20 najrazvijenijih zemalja sveta. Vlada tvrdi da se varaju.<\/p>\n\n\n\n „Mi smo beskorisna dr\u017eava. Srozali smo se po svim mogu\u0107im parametrima \u2013 ekonomija, uticaj i demokratija propadaju. Zato sam ovde“, poru\u010duje sa demonstracija penzioner Kevin Mej.<\/p>\n\n\n\n Na trogodi\u0161njicu Bregzita, veteran londonskog Sitija i jedan od vode\u0107ih donatora Konzervativne stranke Gaj Hends naziva taj potez „katastrofom u kojoj gube i London i Brisel“, a Borisa D\u017eonsona optu\u017euje da je zemlju i njeno zdravstvo „bacio pod voz“.<\/p>\n\n\n\n Tabloidi zaklju\u010duju da je ekonomska slika u Britaniji gora nego u Rusiji.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n
Vo\u0111a sindikata „Ujedinjeni“ Onaj Kasab ka\u017ee da nema vremena da se \u010deka do izbora 2024. godine, koje \u0107e laburisti najverovatnije ubedljivo dobiti, kako bi nova vlada poni\u0161tila ovaj zakon.<\/p>\n\n\n\n