Botani\u010dka ba\u0161ta Vandsbek ove godine najotrovnijom biljkom proglasila je \u2013 per\u0161un. Pro\u0161le godine je to bio krompir.<\/p>\n\n\n\n
Jo\u0161 jednom se pokazalo da hrana koju svakodnevno konzumiramo mo\u017ee imati i mra\u010dnu stranu. To dokazuje i \u010dinjenica da je ve\u0107 drugi put zaredom u utrci za „otrovnicu“ godine pobedila biljka koju koristimo u ishrani.<\/p>\n\n\n\n
Ipak, mirne du\u0161e mo\u017eete nastaviti s konzumacijom ove biljke. Li\u0161\u0107e i koren, koje naj\u010de\u0161\u0107e jedemo, ne predstavlja nikakvu opasnost. Naprotiv, sadr\u017ei mnogo vitamina C koji je va\u017ean u prevenciji prehlade, prenosi Fruchthandel.<\/p>\n\n\n\n
\u201eTamna strana\u201c per\u0161una pokazuje se tek u drugoj godini. Da, per\u0161un je dvogodi\u0161nja biljka. U drugoj godini razvijaju se 30 do 70 cm visoke cvetne stabljike, s neuglednim \u017euto-zelenim cvetovima.\u200b Iz njih se kasnije razvijaju semenke. Cvetovi nisu za konzumaciju, a ni semenke jer one sadr\u017ee per\u0161unovo ulje. U per\u0161unovom ulju se nalazi apiol \u2013 koji deluje na glatka mi\u0161i\u0107na vlakna be\u0161ike, creva i matericu. U pro\u0161losti se per\u0161unovo ulje, zbog toga, koristilo za izazivanje abortusa.<\/p>\n\n\n\n
Nemci imaju i izraz koji ilustruje koliko je upotreba per\u0161una bila opasna za \u017eene: per\u0161un mu\u0161karce stavlja na konja, a \u017eene pod zemlju. Da pojasnimo, per\u0161un na mu\u0161karce deluje kao afrodizijak.<\/p>\n\n\n\n
Uz apiol, per\u0161unovo ulje sadr\u017ei i miristicin, jo\u0161 jedan toksi\u010dni sastojak koji mo\u017ee da uti\u010de na centralni nervni sistem i izazvati neke vrste napada. Tu su, pi\u0161e Botanical online, i ksantotoksin i bergapten, koji su fototoksi\u010dni i reagujuu na svetlo i mogu izazvati lezije na ko\u017ei.<\/p>\n\n\n\n
Za krompir va\u017ei pravilo da ga nikako ne jedete ako je pozeleneo\u2026<\/p>\n\n\n\n
Prema pisanju Healthline portala, zelena boja na krompiru javlja se kada on po\u010dne s proizvodnjom hlorofila, \u0161to je prirodan proces. Kada primetite taj pigment, to zna\u010di da je krompir po\u010deo i s proizvodnjom solanina, komponente koja \u0161titi od \u0161tete koje uzrokuju \u017eivotinje, insekti, gljivice i bakterije. Radi se o toksinu koji se nalazi u krompiru, a ne samo o zelenim ta\u010dkama, a ako se radi o vi\u0161em nivou, mo\u017ee biti opasan za ljude, pi\u0161e Ordinacija.hr.<\/p>\n\n\n\n
Nivoi solanina su najve\u0107i u kori krompira, pa \u0107ete lju\u0161tenjem svakako otkloniti deo toksina (oko 30 odsto), ali ne\u0107ete re\u0161iti problem. Stru\u010dnjaci nisu sigurni koliko to ta\u010dno ove komponente treba da bude u krompiru da vama bude lo\u0161e, ali jedna studija je otkrila da 0,6 miligrama po kilogramu te\u017eine mo\u017ee voditi do bolesti. Posebno je va\u017eno da takve krompire dr\u017eite podalje od dece koja imaju puno ni\u017eu telesnu masu, pa mogu i ja\u010de da osete posledice trovanja solaninom.<\/p>\n\n\n\n