Biv\u0161i ameri\u010dki predsednik Bill Clinton izrazio je \u017ealjenje zbog svoje uloge u postizanju sporazuma izme\u0111u Moskve, Kijeva i Va\u0161ingtona 1994. godine koji je doveo do toga da se Ukrajina odrekne nuklearnog oru\u017eja koje je preostalo na njenoj teritoriji posle raspada Sovjetskog Saveza.<\/p>\n\n\n\n
U intervjuu za irski nacionalni javni servis RTE Bil Clinton (76), koji je bio predsednik SAD u dva mandata od 1993 do 2001. godine, ka\u017ee da Rusija ne bi krenula u osvajanja teritorije 2014. i 2022. godine Ukrajina imala atomsko oru\u017eje.<\/p>\n\n\n\n
\u201eOse\u0107am li\u010dnu odgovornost, jer sam ih tada naterao (Ukrajinu) da pristanu da se odreknu svog nuklearnog oru\u017eja\u201c, rekao je Clinton.<\/p>\n\n\n\n
Posle raspada Sovjetskog saveza nuklearno oru\u017eje se zateklo na teritoriji \u010detiri razli\u010dite dr\u017eave – Rusije, Ukrajine, Belorusije i Kazahstana i ameri\u010dka administracija je insistirala da se taj problem re\u0161i. Tokom decembarskog samita OEBS-a u Budimpe\u0161ti 1994. godine potpisan je memorandum, kojim su se Belorusija, Ukrajina i Kazahstan odrekli svog dela sovjetskog atomskog oru\u017eja u korist Rusije, ali u zamenu za izvesne garancije od Ruske Federacije, Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske i SAD.<\/p>\n\n\n\n
Posle potpisivanja memoranduma u Budimpe\u0161ti kojem se Kijev protivio \u201eVol strit d\u017eornal\u201c je citirao tada\u0161eg predsednika Ukrajine Leonida Krav\u010duka koji se po\u017ealio: \u201eAko Rusija sutra ode na Krim, niko ne\u0107e podi\u0107i obrvu\u201c.<\/p>\n\n\n\n
U razgovoru za Radio televiziju Irske Klinton je pojasnio da je iz ugla SAD bilo kratkovido \u0161to su tada pregovarali sa Moskvom da Rusije po\u0161tuje suverenitet i postoje\u0107e granice Ukrajine, jer je to obe\u0107anje prekre\u0161no 2014. zauzimanjem Krima.<\/p>\n\n\n\n
\u201eZnao sam da Putin ne\u0107e po\u0161tovati sporazum koji je predsednik Boris Jeljcin sklopio da se Rusija nikada ne me\u0161a u teritorijalne granice Ukrajine. Ukrajina se pribojavala da ostane bez tog oru\u017eja, jer su smatrali da je to jedina stvar koja ih \u0161titi od ekspanzionisti\u010dke Rusije. I kada mu je to bilo zgodno predsednik Putin je prekr\u0161io dogovor i prvo zauzeo Krim. I ose\u0107am se u\u017easno zbog toga, jer je Ukrajina veoma va\u017ena zemlja\u201c, rekao je Clinton i dodao da SAD i Evropa treba da nastave da podr\u017eavaju Kijev.<\/p>\n\n\n\n
Sajmon Majls, docent na Sanfordskoj \u0161koli javne politike Univerziteta Djuk i istori\u010dar ameri\u010dko-sovjetskih odnosa za \u201eBiznis insajder\u201c ka\u017ee da bi Rusija bez Budimpe\u0161tanskog memoranduma dvaput razmi\u0161ljala pre nego \u0161to bi se odlu\u010dila da krene u pohod na Ukrajinu.
\u201eNuklearno naoru\u017eana Ukrajina u\u017eivala bi visoko poverenje i teritorijalni integritet. I ovu invaziju, po svojoj prilici, ne bismo gledali\u201c, ka\u017ee Majls.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n