U istra\u017eivanju ameri\u010dkog Univerziteta Dreksel, primenjenom na 183 osobe koje su dr\u017eale dijetu, zaklju\u010duje se da je \u201eza mr\u0161avljenje bolje primeniti strategiju pu\u017eevog koraka nego tr\u010dati poput zeca\u201d.<\/p>\n\n\n\n
Pre\u010dice su svima privla\u010dnije, svako bi \u017eeleo da skrati put do cilja. Tako i mnogi \u017eele na brzinu da skinu vi\u0161ak kilograma, bilo zato \u0161to se pribli\u017eava neko slavlje i treba stati u haljinu ili valja izgledati skladnije u kupa\u0107em kostimu. Ve\u0107ina brzih dijeta, po ovom istra\u017eivanju, ugro\u017eava zdravlje i uravnote\u017een pristup ishrani, previ\u0161e su restriktivne i uglavnom neproduktivne. A neke od njih mogu da vode u bolesti i poreme\u0107aj u ishrani.
Organizam naglu restrikciju hrane do\u017eivljava kao pretnju pre\u017eivljavanju, pa se \u0161titi promenom metabolizma. Brojka na vagi \u010desto zna\u010di gubitak vode, a ne masnih naslaga, a naglo eliminisanje masnih kiselina mo\u017ee da uzrokuje njihov manjak u organizmu, navodi istra\u017eivanje.<\/p>\n\n\n\n
Sem toga, dodaju, kada ograni\u010dimo unos kalorija, \u0161e\u0107er u krvi pada uzrokuju\u0107i glad. Tada obi\u010dno \u201enavalimo\u201d na ugljene hidrate koji podsti\u010du lu\u010denje insulina, a on skladi\u0161tenje masti. Nauka je dokazala da kratkoro\u010dno izgladnjivanje nema rezultata.
Glavna istra\u017eiva\u010dica dr Emili Fajg zaklju\u010duje da je uspostavljanje ponavljaju\u0107ih obrazaca jako va\u017eno da se promena odr\u017ei na du\u017ei period i da je bolje smisliti plan mr\u0161avljenja kojeg \u0107ete se dugoro\u010dno dr\u017eati, makar ne mr\u0161avili 300 grama nedeljno.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111u dijetama koje su najbolje progla\u0161ene su de\u0161, mediteranska i fleksiterijanska, a za najgore dukan i dijeta 30 dana, koje u sebi nose opasnost od povratka na staru kila\u017eu. De\u0161 dijeta (dijetalni pristup smanjenju hipertenzije), ka\u017ee Fajgova, na prvom je mestu, kao dobra za sr\u010dane bolesnike i dijabeti\u010dare, \u010dak i \u017eene s policisti\u010dnim jajnicima, umanjuje rizik od raka, infarkta i bubre\u017enog kamenca. Osmislila ju je nutricionistkinja Marla Heler.
Ona se bazira na smanjenju ugljenih hidrata, \u010dak u prvoj fazi vo\u0107a i \u017eitarica koje imaju previ\u0161e \u0161e\u0107era, a iz jelovnika se izbacuju hleb, krompir, testenine, kola\u010di, kao i alkohol.
Propisuju se nemasno meso \u2013 riba i piletina, mahunasto povr\u0107e i nemasni sirevi, \u017eitarice s celim zrnom, kao i semenke i ora\u0161asti plodovi i ulja koja sadr\u017ee omega-3 poluzasi\u0107ene masti, poput ulja avokada i maslinovog. Naravno, uz pove\u0107anje fizi\u010dke aktivnosti. Mr\u0161avljenje je postepeno, a mo\u017ee se praktikovati do kraja \u017eivota, jer prime\u0107ujete da postajete zdraviji i vitalniji.<\/p>\n\n\n\n
Istra\u017eiva\u010di preporu\u010duju izbegavanje te\u010dnih dijeta koje se zasnivaju na unosu supica, zelenih sokova, \u0161ejkova, limunada, jabukovog sir\u0107eta, koje drasti\u010dno smanjuju dnevni kalorijski unos, a me\u0111u kojima je najpopularnija dijeta sa supom od kupusa koja obe\u0107ava gubitak 4,5 kilograma nedeljno, sli\u010dna grejpfrut dijeti i onoj po kojoj sve jedete u 5 zalogaja da bi se smr\u0161alo od 6 do 7 kilograma nedeljno.
Ni dijete prema mese\u010devim menama i krvnim grupama nemaju upori\u0161ta u nauci, tvrdi ovo istra\u017eivanje koje zaklju\u010duje da brze dijete ne deluju, ve\u0107 \u0161tete.
Najsigurniji gubitak vi\u0161ka kilograma je umerena restrikcija kalorija uz izvor nutritivno vredne sezonske hrane i umerene telesne ve\u017ebe. Tako, navodi ova nau\u010dnica, mo\u017eete biti sigurni da ne\u0107ete ugroziti zdravlje, a ni brzo povratiti te\u0161ko izgubljene kilograme.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n