Sledbenica kulta \u010carlsa Mensona, Lesli van Houten, koja je sa 19 godina pomogla u izvo\u0111enju \u0161okantnih ubistava bogatog para iz Los An\u0111elesa po nalogu vo\u0111e kulta, iza\u0161la je iz kalifornijskog zatvora nakon vi\u0161e od 50 godina robije.<\/p>\n\n\n\n
Van Houten (73) „pu\u0161tena je na uslovni otpust, navodi se u saop\u0161tenju Kalifornijskog odeljenja za popravne i rehabilitacione poslove. Ona je napustila kalifornijsku instituciju za \u017eene u Koroni, isto\u010dno od Los An\u0111elesa, u ranim jutarnjim satima i odvezena u prelazni sme\u0161taj, rekla je njen advokat Nensi Tetro.<\/p>\n\n\n\n
„Jo\u0161 uvek poku\u0161ava da se navikne na ideju da je ovo stvarno“, rekla je Tetro za AP.<\/p>\n\n\n\n
Guverner ameri\u010dke savezne dr\u017eave Kalifornije Gevin Njusom saop\u0161tio je da ne\u0107e tra\u017eiti od Vrhovnog suda da suspenduje odluku o uslovnom otpustu Lesli van Houten, koja je u zatvoru od 1969. godine. Kancelarija guvernera saop\u0161tila je da je malo verovatno da c\u0301e \u017ealba na presudu kalifornijskog apelacionog suda o uslovnom otpustu biti usvojena i da je Njusom razo\u010daran takvom odlukom.<\/p>\n\n\n\n
Van Houten je prvobitno osu\u0111ena na smrt zato \u0161to je pomagala Mensonovim sledbenicima da izvr\u0161e ubistva Lena Labjanke, trgovca me\u0161ovitom robom u Los An\u0111elesu, i njegove supruge Rozmari u avgustu 1969.<\/p>\n\n\n\n
Njena kazna je kasnije preina\u010dena u do\u017eivotni zatvor kada je Vrhovni sud Kalifornije suspendovao savezni zakon o smrtnoj kazni 1972. Smrtna kazna je kasnije ponovo uvedena, ali se nije mogla primeniti retroaktivno.<\/p>\n\n\n\n
Porodica Labjanka je ubijena u svojoj kuc\u0301i, a njihova krv je potom razmazana po zidovima. Van Houten je kasnije opisala kako je Rozmari Labjanka dr\u017eala jastuk preko glave dok su je drugi ubadali. Zatim, nakon nare\u0111enja od strane Mensonovog sledbenika \u010carlsa „Teksa“ Votsona da „uradi ne\u0161to“, Van Houten je, prema sopstvenom priznaju, uzela no\u017e i ubola \u017eenu vi\u0161e od 10 puta.<\/p>\n\n\n\n
Ubistva su se dogodila dan nakon \u0161to su Mensonovi sledbenici ubili glumicu \u0160eron Tejt i jo\u0161 \u010detiri osobe. Van Houten, koja je tada imala 19 godina, nije u\u010destvovala u ubistvu Tejt. O\u010dekuje se da c\u0301e Van Houten provesti oko godinu dana u prelaznom sme\u0161taju, prilago\u0111avajuc\u0301i se svetu koji se tehnolo\u0161ki veoma izmenio u poslednjih pola veka.<\/p>\n\n\n\n
„Ona mora da nau\u010di da koristi internet i da nau\u010di da kupuje stvari bez gotovine“, rekla je advokat i dodala da je Van Houten diplomirala i magistrirala dok je bila u zatvoru, i da je radila kao tutor za druge zatvorene ljude.<\/p>\n\n\n\n
Van Houten je upoznala Mensona na starom filmskom ran\u010du na periferiji Los An\u0111elesa gde je osnovao svoju takozvanu „porodicu sledbenika“. Tokom saslu\u0161anja za uslovni otpust 2016. godine, rekla je da su ubistva bila po\u010detak rasnog rata koji je Menson nazvao „Helter Skelter“, po pesmi Bitlsa.<\/p>\n\n\n\n
On je inspirisao uglavnom mlade i \u017eenske sledbenice da izvr\u0161e ubistva, uklju\u010dujuc\u0301i ubistvo glumice \u0160eron Tejt, u avgustu 1969. godine, \u0161to je, kako je u optu\u017enici navedeno, bio „deo plana za podsticanje rasnog rata“.<\/p>\n\n\n\n