Prema podacima Ministarstva rada, prose\u010dna penzija u Nema\u010dkoj posle 45 godina upla\u0107ivanja u fond za penziono osiguranje je 1.543 evra. To je premalo, smatra stranka Levice.<\/p>\n\n\n\n
Prose\u010dna penzija nakon najmanje 45 godina rada u Nema\u010dkoj iznosi 1.543 evra. Taj podatak je iznela nema\u010dka vlada u odgovoru na poslani\u010dko pitanje \u0161efa poslani\u010dkog kluba Levice u Bundestagu Ditmara Bar\u010da.<\/p>\n\n\n\n
Razlika izme\u0111u penzija \u017eena i mu\u0161karaca iznosi nekoliko stotina evra. Prose\u010dna „mu\u0161ka“ penzija iznosi 1.637, a „\u017eenska“ \u2013 1.323 evra.<\/p>\n\n\n\n
Prosek na zapadu zemlje je ve\u0107i od proseka u biv\u0161im isto\u010dnonema\u010dkim pokrajinama i iznosi 1.605 evra, prema 1.403 evra na istoku.<\/p>\n\n\n\n
„Sramotan bilans politike“<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pomenut prose\u010dan iznos penzije je za Bar\u010da „sramotan bilans penzione politike u poslednje dve decenije“. To \u0161to \u017eene i isto\u010dni Nemci imaju bitno manje penzije, za njega je znak „da smo daleko od pravednog sistema primerenih penzija“.<\/p>\n\n\n\n Ovaj politi\u010dar je od savezne vlade zatra\u017eio da „ove godine kao komepenzaciju za inflaciju uvede vanredno pove\u0107anje penzija od 10 odsto za sve penzionere“.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovim re\u010dima, „ne mo\u017ee biti da ministri, dr\u017eavni sekretari i dr\u017eavni slu\u017ebenici dobiju 3.000 evra za inflaciju, a penzionerima i dalje opada kupovna mo\u0107“.<\/p>\n\n\n\n \u017dene imaju za tre\u0107inu manju penziju od mu\u0161karaca<\/strong><\/p>\n\n\n\n Bar\u010d je zatra\u017eio reformu penzionog sistema. Da bi penzije bile ve\u0107e, mogla bi da se formira „penziona kasa za sve“ i to bi, prema njegovoj zamisli, bilo osiguranje u koje doprinos upla\u0107uju svi zaposleni: „I slu\u017ebenici, i samostalni privrednici, i pre svega poslanici i ministri“.<\/p>\n\n\n\n Penzija je u Nema\u010dkoj u proseku za 48 odsto manja od plate koju je radnik dobijao.<\/p>\n\n\n\n Savezni Zavod za statistiku je potvrdio da \u017eene u starosti finansijske slabije stoje od mu\u0161karaca. Prema rezultatima istra\u017eivanja dohodaka i uslova \u017eivota iz 2021. godine, \u017eene starije od 65 godina imaju prose\u010dnu bruto-penziju od 17.814 evra godi\u0161nje, a mu\u0161karci 25.407 evra \u2013 za tre\u0107inu vi\u0161e.<\/p>\n\n\n\n Kao razlozi za to se navode \u010dinjenice da \u017eene delom rade u bran\u0161ama gde su plate manje, da \u010desto nemaju puno radno vreme i da \u010de\u0161\u0107e i du\u017ee idu na odsustva zbog starateljskog rada, na primer, zbog dece ili \u010dlanova porodice koji su upu\u0107eni na tu\u0111u negu.<\/p>\n\n\n\n Pritom su cene sme\u0161taja odnosno doplate u stara\u010dkim domovima ponovo „sko\u010dile“ po\u010detkom jula. U prvoj godini stanari moraju iz svog d\u017eepa da plate u proseku 2.548 evra mese\u010dno \u2013 348 evra vi\u0161e nego sredinom 2022. Glavni razlog je pove\u0107anje plata osoblja.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n