Uprkos pandemiji, krizama i ratovima, ve\u0107ina Evropljana je i dalje veoma zadovoljna, glasi rezultat poslednje ankete sprovedene u Evropskoj uniji (EU), koji je\u00a0sada\u00a0objavio evropski zavod za statistiku Evrostat.<\/p>\n\n\n\n
Ova institucija prikuplja podatke iz svih oblasti \u017eivota relevantnih za evropsku politiku, a tako\u0111e redovno sprovodi ankete u \u010dlanicama EU, a ponekad i u drugim evropskim zemljama.<\/p>\n\n\n\n
Evaluacija koja je sada objavljena zasniva se na anketi iz 2022. godine u kojoj je od ljudi \u0161irom Evrope tra\u017eeno da ocene svoje zadovoljstvo \u017eivotnom situacijom na skali od 0 do 10.<\/p>\n\n\n\n
Stanovnici EU su svoje zadovoljstvo \u017eivotom u proseku ocenili sa 7,1. U 18 od 27 zemalja EU zadovoljstvo \u017eivotom je ocenjeno istom ocenom kao \u0161to je prosek EU ili iznad nje.<\/p>\n\n\n\n
U svim zemljama, osim u Bugarskoj koja je dobila najgoru ocenu, prose\u010dne ocene zadovoljstva \u017eivotom bile su iznad 6, \u0161to zna\u010di da se ve\u0107ina ljudi u EU izjasnila da su pre zadovoljni nego nezadovoljni.<\/p>\n\n\n\n
Nivoi zadovoljstva su se neznatno pribli\u017eili tokom razli\u010ditih talasa ovog istra\u017eivanja \u2013 \u0161to je verovatno znak da EU srasta u celinu.<\/p>\n\n\n\n
Na poslednja tri mesta su pored Bugarske (5,6), Nema\u010dka (6,5) i Gr\u010dka (6,7). Me\u0111utim, zadovoljstvo \u017eivotom tokom protekle decenije u Gr\u010dkoj je poraslo za 0,5 poena. U Bugarskoj je ocena zadovoljstva 2013. bila samo 4,8 \u2013 tako da je bilo vi\u0161e su\u0161tinski nezadovoljnih nego zadovoljnih. Od tada, se ova vrednost pobolj\u0161ala za \u010dak 0,8 poena.<\/p>\n\n\n\n
S druge strane, Nema\u010dka se zna\u010dajno pogor\u0161ala. Kod Nemaca je zadovoljstvom \u017eivotom opalo za 0,8 poena \u2013 \u0161to je najve\u0107i pad me\u0111u svim zemljama EU.<\/p>\n\n\n\n
A na samom vrhu najsre\u0107nijih je \u0160vajcarska sa prose\u010dnom ocenom 8,0 \u2013 zemlja koja nije \u010dlanica EU, ali se \u010desto se pojavljuje u studijama Evrostata.<\/p>\n\n\n\n
Najvi\u0161a ocenu od zemalja EU je dobila Austrija (7,9). Slede Finska, Poljska i Rumunija (svaka po 7,7), Belgija i Holandija (obe po 7,6). Gra\u0111ani Kipra su zabele\u017eili najve\u0107i porast zadovoljstva u EU sa pove\u0107anjem od 1,0 poena \u2013 na 7,2.<\/p>\n\n\n\n
Obrazovaniji su sre\u0107niji<\/strong><\/p>\n\n\n\n Evrostat je razmatrao i posebne faktore koji \u017eivot mogu da u\u010dine prijatnijim ili da ga zagor\u010daju.<\/p>\n\n\n\n Na primer, odvojeno su tra\u017eene informacije o materijalnim uslovima \u017eivota kao \u0161to su prihodi ili stanovanje, zdravlje, obrazovanje i bezbednost. Kvalitet slobodnog vremena, aktivnosti sa drugim ljudima i dru\u0161tvena kohezija tako\u0111e su igrali ulogu u studiji Evrostata. Ti podaci, me\u0111utim, jo\u0161 nisu u potpunosti objavljeni.<\/p>\n\n\n\n Upadljivo je da su u svim zemljama EU ljudi sa vi\u0161im stepenom obrazovanja sre\u0107niji od onih sa ni\u017eim stepenom obrazovanja. Ova razlika je najve\u0107a u Slova\u010dkoj (1,6 poena izme\u0111u osoba bez \u0161kole i onih sa fakultetom), Rumuniji i Bugarskoj (po 1,5 poena).<\/p>\n\n\n\n Osim toga, u ve\u0107ini zemalja su mla\u0111i (15\u201329 godina) sre\u0107niji od starijih (65 godina i vi\u0161e) \u2013 obrnuto je samo u Skandinaviji, Irskoj, Holandiji i Luksemburgu.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n