Veliki broj ljudi je zbog ekonomske situacije, ratova i uslova \u017eivota tokom devedesetih godina spas potra\u017eio u inostranstvu i dok su se neki tamo skrasili, prona\u0161li sre\u0107u i ne planiraju da se vrate, ima i onih koji su ma\u0161tali o povratku u rodni kraj.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111u njima je Dragan Peri\u0107 (47) koji je 1999. godine oti\u0161ao u \u010cikago kod ro\u0111aka i tamo ostao sve do 2021. godine kada se sa suprugom vratio u Srbiju.<\/p>\n\n\n\n
On nam otkriva svoju \u017eivotnu pri\u010du, kako \u017eive Srbi u ovoj prekookeanskoj zemlji, koliko novca zara\u0111uju, da li se me\u0111usobno dru\u017ee, \u0161ta misle o onima koji su ostali u Srbiji i zbog \u010dega se na kraju ipak vratio u rodnu zemlju.<\/p>\n\n\n\n
Po njegovim re\u010dima, \u017eivot u \u010cikagu u po\u010detku je izgledao kao \u201e\u017eivot na drugoj planeti\u201e. Oti\u0161ao je kod ro\u0111aka i planirao da u Americi ostane svega nekoliko godina, dok ne zaradi dovoljno novca i vrati se u Srbiju.<\/p>\n\n\n\n
\u201e\u010cim sam do\u0161ao zaposlio sam se u fabrici u kojoj sam radio fizi\u010dke poslove, dok su mi kolege uglavnom bili doseljenici iz raznih zemalja. Po\u0161to je plata bila mala i tro\u0161kovi veliki, u\u0161emio sam se, kradenu robu iz fabrike dostavljao na\u0161im ljudima koji su je prodavali i zara\u0111ivao malo vi\u0161e. Ne ponosim se tim periodom, snalazio sam se kako sam znao i umeo. Nakon toga sam se zaposlio u automehani\u010darskoj radnji u predgra\u0111u, po\u0161to sam u tom poslu imao iskustva. Tada je krenuo pravi \u017eivot u Americi\u201c, ka\u017ee Dragan Peri\u0107, koji je kasnije dobio nadimak Piter.<\/p>\n\n\n\n
Kako obja\u0161njava, ljudi koji su ga zaposlili bili su Srbi poreklom iz \u0160umadije. Kada je stekao stabilnost u poslu, o\u017eenio se dugogodi\u0161njom devojkom koja je do\u0161la iz Srbije.<\/p>\n\n\n\n
\u201eNakon nekoliko godina kupili smo pravu porodi\u010dnu ku\u0107u od 100 kvadrata sa dvori\u0161tem, koju smo skoro otplatili. To je deo \u010cikaga gde se \u017eivi veliki deo Srba, poput na\u0161eg kvarta. U tom delu grada postoji nekoliko prodavnica u kojima rade na\u0161i ljudi, prodaju na\u0161u hranu i popularne proizviode, od slatki\u0161a i keksa, do kajmaka i suhomesnatog. U gotovo svim ku\u0107ama gledaju se srpski televizijski kanali, pe\u010de se gibanica, pravi se ro\u0161tilj u dvori\u0161tu, pije se rakija. Zbog toga nam jeste bilo lak\u0161e da \u017eivimo tamo, ali s druge strane, nikada se nismo u potpunosti prilagodili \u017eivotu u Americi\u201e, pri\u010da Dragan.<\/p>\n\n\n\n
Supruga je radila kao zubni tehni\u010dar, dok je Piter nakon 10 godina otvorio sopstvenu automehani\u010darsku radnju.<\/p>\n\n\n\n
\u201eTamo se zara\u0111uje bolje, mo\u017ee da se u\u0161tedi novac i po\u0161alje porodici u Srbiji. Ipak, duplo vi\u0161e se radi i tro\u0161kovi su ogromni. Tamo svi uglavnom rade po dva posla, ne tro\u0161e novac na kafi\u0107e i izlaske, po\u0161to tamo toga prakti\u010dno nema. Jednom nedeljno se ode u restoran i to je to. Imali smo uvek dovoljno novca za putovanje, letovanja na dalekim destinacijama, automobil i lep \u017eivot. Ipak, najve\u0107i deo novca potro\u0161io se na na\u0161e dve \u0107erke, koje su se tamo \u0161kolovale. Tako\u0111e, ulagali smo u ku\u0107u u Srbiji, u koju smo uvek planirali da se vratimo\u201e, ka\u017ee on.<\/p>\n\n\n\n
Zbog posla se porodica vi\u0111a uglavnom uve\u010de, naro\u010dito zbog toga \u0161to se \u010cikago ne smatra bezbednim gradom u no\u0107nim satima, ka\u017ee Peri\u0107.<\/p>\n\n\n\n
\u201e\u010cikago je prelep grad, ali supruga i ja se nismo nikada u potpunosti navikli na njega zato \u0161to je ameri\u010dka kultura potpuno druga\u010dija od na\u0161e. Amerikanci su generalno nezainteresovani za upoznavanje i dru\u017eenje, ali sa druge strane, u ovoj zemlji ima mnogo rasizma i pravi se razlika izme\u0111u crnaca, latinoamerikanaca, azijata. Kako se ne bismo ose\u0107ali odba\u010deno i usamljeno, uglavnom smo se dru\u017eili sa Srbima. Ipak, mentalitet na\u0161ih ljudi tamo je tako\u0111e druga\u010diji nego u Srbiji. Mladi rano po\u010dinju da rade, putuju po svetu vi\u0161e nego \u0161to je mogu\u0107e u Srbiji. Slu\u0161aju na\u0161u muziku i pose\u0107uju srpska mesta, ali uglavnom razgovaraju na engleskom. Sa \u0107erkama u ku\u0107i pri\u010dam pola na engleskom, pola na srpskom. To mi te\u0161ko pada ali svestan sam da su one tamo odrasle i da su morale da se prilagode\u201e, ka\u017ee ovaj Srbin.<\/p>\n\n\n\n
Ono \u0161to mu se nije dopalo me\u0111u Srbima u \u010cikagu jeste \u0161to se materijalna strana mnogo vi\u0161e gleda pri dru\u017eenju nego u Srbiji i \u0161to do\u0161ljaci \u010desto poku\u0161avaju da iskoriste srpske \u017eene, ulaze u vezu i brak, samo kako bi dobili ameri\u010dke papire, tvrdi on.<\/p>\n\n\n\n
\u201eS druge strane, ima i dobrih strana \u017eivota tamo i \u010dini mi se da su ljudi u porodici mnogo vi\u0161e vezani nego u Srbiji, gde niste toliko upu\u0107eni samo jedni na druge. Nedostajali su nam prijatelji, roditelji, iako smo tamo imali novo okru\u017eenje. Kada nam neko od njih do\u0111e u posetu, \u0161to nije bilo \u010desto, to je bio kao praznik. U Srbiju smo dolazili jednom ili dva puta godi\u0161nje i nekada mi se \u010dini da mi je ceo \u017eivot protekao u pitanju kada \u0107emo u Srbiju i kada \u0107emo nazad u Ameriku. Uvek smo hteli da se vratimo i ostanemo u Srbiji, ali to se odlagalo. Dok smo sakupili novac ku\u0107u, dok su \u0107erke zavr\u0161ile \u0161kolu, pro\u0161lo je vi\u0161e od 20 godina\u201e, ka\u017ee on.<\/p>\n\n\n\n
Kako ka\u017ee, smetale su mu predrasude i komentari kada do\u0111e u rodni kraj, ali se vremenom navikao na to i shvatio sve kao deo na\u0161eg mentaliteta.<\/p>\n\n\n\n
\u201eKada smo u Srbiji mnogi su nas gledali kao na strance koji imaju novac, kojima sve pada sa neba i koji \u017eive kao carevi. Ako ka\u017ee\u0161 da nije sve tako idealno, jedni ti ne veruju, drugi te pitaju \u0161to se ne vrati\u0161, tre\u0107i te sa\u017ealjevaju. Ako ka\u017eem ne\u0161to lo\u0161e \u0161to sam primetio u Srbiji to se smatra uvredom, ka\u017eu da nemam prava da komentari\u0161em jer ne \u017eivim ovde. Ako budem pozitivan, ka\u017eem ne\u0161to lepo o Srbiji i \u017eelim sa svima da se vidim i dru\u017eim, onda ljudi komenatri\u0161u da sam \u017eeljan toga, da nemam sa kime da provodim vreme u Americi, da sam bankrotirao. Ipak, sve sam ja to prihvatio kao deo na\u0161eg mentaliteta, sa svim vrlinama i manama\u201e, ka\u017ee ovaj Srbin iz dijaspore.<\/p>\n\n\n\n
Nakon vi\u0161e od 20 godina supruga i on su odlu\u010dili da se kona\u010dno vrate i za sada smatra da je doneo pravu odluku.<\/p>\n\n\n\n
\u201ePola \u017eivota sam tamo, pola u Srbiji. Sada sam kona\u010dno ovde i planiramo da ostanemo do kraja \u017eivota. Jednoj \u0107erki smo ostavili ku\u0107u, druga se trenutno \u0161koluje u Be\u010du i nadam se da \u0107emo se svi jedniog dana okupiti u Srbiji. Koliko god da \u017eivot ovde ima svoje mane, smatram da sam sada svoj na svome\u201e, ka\u017ee on.<\/p>\n\n\n\n