Talas \u0161trajkova proteklih je nedelja zaustavio \u017eivot u Nema\u010dkoj, u vreme dok se najve\u0107a evropska privreda bori s niskim nivoom ekonomskog rasta, a potro\u0161a\u010di ose\u0107aju visoku inflaciju.\u00a0<\/p>\n\n\n\n
Radnici \u017eeleznica, voza\u010di autobusa i zaposleni na aerodromu krenuli su u \u0161trajk jedni za drugima, pregovaraju\u0107i o svojim platama u zemlji koja se ina\u010de ponosi dobrim radnim uslovima.<\/p>\n\n\n\n
Zbog poslednjeg \u0161trajka zaposlenih na aerodromu, Lufthansa je morala da otka\u017ee devet od deset letova.<\/p>\n\n\n\n
Nema\u010dka svedo\u010di nezadovoljstvu radnika od kraja 2022, a plate u zemlji su od po\u010detka ruske invazije na Ukrajinu pale za \u010detiri posto. Deo sektora pro\u0161le je godine dobio povi\u0161ice, nekad visoke i do 10 posto, ali nove nagodbe nisu ubla\u017eile tenzije pokrenute inflacijom koja je pro\u0161le godine dosegla 5,3 posto.<\/p>\n\n\n\n
Pritisak visokih cena uticao je na razgovore o platama i doveo je do \u0161irenja \u0161trajkova. Voza\u010di vozova su na kraju januara prekinuli rad na pet dana, pre nego \u0161to su to u\u010dinili i radnici aerodroma i lokalnog javnog prevoza.<\/p>\n\n\n\n
\u201eRadnici zaista ose\u0107aju pad prihoda, na kraju meseca imaju manje novca u d\u017eepovima\u201d, rekao je agenciji AFP Aleksander Galas, politolog sa Univerziteta u Kaselu. Polo\u017eaj sindikata istovremeno je oja\u010dan ozbiljnim nesta\u0161icama radne snage koja preti nema\u010dkoj privredi.<\/p>\n\n\n\n
Ali, zahtevi sindikata u nesrazmeri su s \u201e\u010dinjenicom da su mnoge kompanije u krizi i nemaju mnogo toga da raspodele\u201d, zbog \u010dega su brza re\u0161enja komplikovana, smatra Hagen Le\u0161 iz ekonomskog \u201ethink tanka\u201c IW.<\/p>\n\n\n\n
\u0160irenje \u0161trajkova dovelo je u pitanje budu\u0107nost radnih odnosa u nema\u010dkoj privredi koji su se dosad temeljili na konsensuzu.<\/p>\n\n\n\n
\u201eOvo je trenutak istine za nema\u010dki model\u201d, rekao je Le\u0161.<\/p>\n\n\n\n
\u201eSindikati su bili spremniji na kompromis tokom pandemije koronavirusa. To je gotovo\u201d, dodao je.<\/p>\n\n\n\n
Nema\u010dka je istorijski bila evropska zemlja u kojoj su radnici najmanje \u0161trajkali. Izme\u0111u 2012. i 2021. samo 18 od svakih 1.000 radnih dana bili su poreme\u0107eni \u0161trajkovima, u pore\u0111enju sa 1992. u Francuskoj.<\/p>\n\n\n\n
Kolektivni ugovori, dugogodi\u0161nji temelj sistema, sada pokrivaju samo 43 posto radnika u Nema\u010dkoj, u pore\u0111enju sa 56 posto 2010. godine.<\/p>\n\n\n\n
Trenutni talas \u0161trajkova ima sna\u017enu podr\u0161ku me\u0111u radnicima, tvrde stru\u010dnjaci, iako ne navode ta\u010dnu brojku.<\/p>\n\n\n\n
\u201eSvedo\u010dimo visokim nivoima u\u010de\u0161\u0107a, \u0161to dovodi do pove\u0107anja \u010dlanstva u sindikatima\u201d, rekao je Torsten \u0160ulten, istra\u017eiva\u010d instituta WSI.<\/p>\n\n\n\n
Nekoliko klju\u010dnih dogovora izme\u0111u sindikata i uprava jo\u0161 uvek nisu na stolu, \u0161to zna\u010di da \u0107e se \u0161trajkovi nastaviti.<\/p>\n\n\n\n
\u201eSve je mogu\u0107e\u201d, smatra Klaus Veselski, predtavnik sindikata \u017eelezni\u010dara GDL. A kolektivnoj akciji bi se tek mogli pridru\u017eiti i drugi sektori, poput onog hemijskog koji je privredno pogo\u0111en u proteklim godinama, a u narednim mesecima ga \u010dekaju novi krugovi pregovora o platama.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n