\u0160panija i Evropska unija odaju po\u0161tu za 192 \u017ertve bomba\u0161kog napada na \u017eelezni\u010dkoj stanici Ato\u010da u Madridu 11. marta 2004, koji je ozna\u010dio po\u010detak masovnih islamisti\u010dkih napada u Evropi.<\/p>\n\n\n\n
U jutarnjem saobra\u0107ajnom \u0161picu 11. marta 2004. godine, oko sedam i trideset ujutro, detonirano je deset eksplozivnih naprava u \u010detiri prigradska voza u Madridu, ubiv\u0161i 192 i raniv\u0161i vi\u0161e od 1.800 ljudi.<\/p>\n\n\n\n
Bio je to najsmrtonosniji teroristi\u010dki napad u Evropi od obaranja Pan Amovog aviona 1988. godine iznad Lokerbija u \u0160kotskoj.<\/p>\n\n\n\n
Od napada u Madridu teroristi\u010dki napadi zahvatili su Evropu od Londona do Pariza, Brisela i Nice.<\/p>\n\n\n\n
Madrid je prvi bio na meti Al Kaide i drugih d\u017eihadista, a od ovog napada 11. mart se obele\u017eava kao Evropski dan se\u0107anja na \u017ertve terorizma.<\/p>\n\n\n\n
Gradona\u010delnik Madrida Hose Luis Martinez Almeida opisao je 11. mart 2004. godine kao „dan zla koji je izazvao ogroman bol i duboku tugu, ali nije uspeo da baci Madrid na kolena“.<\/p>\n\n\n\n
„Madri\u0111ani su dali primer solidarnosti koji je i danas \u017eiv“, rekao je gradona\u010delnik \u0161panske prestonice.<\/p>\n\n\n\n
Samo dve i po godine ranije, Sjedinjene Dr\u017eave su bile pogo\u0111ene napadima 11. septembra u kojima su teroristi Al Kaide ubili oko 3.000 ljudi, ali kada je Madrid pogo\u0111en, Evropa nije odmah pomislila na d\u017eihadiste pokreta koji je osnovao Osama bin Laden.<\/p>\n\n\n\n
Datum poznat kao 11M \u2013 \u0161panska skra\u0107enica za napad 11. marta na voz na stanici Ato\u010da i jo\u0161 tri koja su krenula tamo, dogodili su se samo nekoliko dana pre op\u0161tih izbora 14. marta.<\/p>\n\n\n\n
U to vreme, vladaju\u0107a desni\u010darska Narodna partija premijera Hosea Marije Aznara mislila je da je favorit u odnosu na socijaliste predvo\u0111ene Hoseom Luisom Zapaterom.<\/p>\n\n\n\n
Godinu dana ranije, Aznarova vlada odlu\u010dila je da se pridru\u017ei invaziji na Irak koju su predvodile SAD, uprkos \u0161irokom protivljenju javnosti. A u narednim mesecima, Bin Laden je pretio osvetni\u010dkim napadima na zemlje koje su podr\u017eavale invaziju.<\/p>\n\n\n\n
Uprkos svim upozorenjima i dokazima, nekoliko sati nakon napada u Madridu, Aznarova vlada je javno okrivila baskijsku separatisti\u010dku grupu ETA.<\/p>\n\n\n\n
Istra\u017eitelji su ubrzo u\u0161li u trag po\u010diniocima preko tri bombe koje nisu eksplodirale, a prona\u0111ene su u ruksacima i sportskim torbama.<\/p>\n\n\n\n
Al Kaida je zatim preuzela odgovornost za napade rekav\u0161i da je to odgovor na ume\u0161anost \u0160panije u rat u Iraku.<\/p>\n\n\n\n
Iako dru\u0161tveni mediji nisu postojali, sumnje u vladinu verziju brzo su se pro\u0161irile, a na masovnim skupovima narednog dana demonstranti su iskazivali revolt prema vlastima, optu\u017euju\u0107i ih da la\u017eu.<\/p>\n\n\n\n
Na izborima 14. marta, javnost je masovno glasala, i donela pobedu socijalistima.<\/p>\n\n\n\n
Terorista uhap\u0161en u Beogradu<\/strong><\/p>\n\n\n\n Po\u010detkom aprila, sedam osumnji\u010denih \u010dlanova d\u017eihadisti\u010dke \u0107elije koji su u\u010destvovali u napadu digli su se u vazduh kada je policija opkolila stan u kojem su se skrivali u jugozapadnom predgra\u0111u Madrida.<\/p>\n\n\n\n U eksploziji je tako\u0111e ubijen policajac koji se u \u0160paniji smatra 193. \u017ertvom napada.<\/p>\n\n\n\n Jedan od \u010dlanova marokanskog ogranka te teroristi\u010dke grupe Abdelmad\u017eid Bu\u0161ar, osu\u0111en je na 18 godina robije zbog posedovanja eksloziva i terorizma. Bu\u0161ar je 2005. godine uhap\u0161en u okolini Beograda sa la\u017enim paso\u0161em.<\/p>\n\n\n\n Tokom kontrole dokumenata u vozu policiji je bilo sumnjivo to \u0161to je Bu\u0161ar odbio da govori, pa je poslala otiske njegovih prstiju Interpolu, koji je utvrdio da odgovaraju onima koje je Interpolu poslala \u0160panija.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n