U znak se\u0107anja na dan kada su radnici u \u010cikagu \u0161trajkom i protestima po\u010deli da se bore za osmo\u010dasovno radno vreme, obele\u017eava se Me\u0111unarodni praznik rada \u2013 Prvi maj. U Srbiji i regionu tradicionalno se u zoru izlazi na prvomajski uranak u prirodu, a sindikati organizuju proteste. \u0160irom sveta organizuju se i parade. Me\u0111unarodni praznik rada je u Srbiji dr\u017eavni praznik, a neradni su 1. i 2. maj.<\/p>\n\n\n\n
Praznik rada obele\u017eava se 1. maja, na dan kada su radnici u \u010cikagu 1886. \u0161trajkom i protestima po\u010deli da se bore za osmo\u010dasovno radno vreme. Tre\u0107eg maja do\u0161lo je do sukoba radnika koji su bili \u010dlanovi sindikata sa \u0161trajkbreherima. U sukobe se ume\u0161ala policija, a \u010detiri pripadnika sindikata su ubijena.<\/p>\n\n\n\n
Narednog dana na Trgu Hejmarket anarhisti su organizivali demonstracije. Osoba \u010diji identitet nije utvr\u0111en bacila je bombu kojom je ubijeno sedam, a ranjeno 67 policajaca. Osam anarhista je uhap\u0161eno, optu\u017eeno za ubistvo i osu\u0111eno na smrt, iako njihova krivica nije utvr\u0111ena. <\/p>\n\n\n\n
Na prvom kongresu Druge internacionale 1889. odlu\u010deno je da se naredne godine odr\u017ei velika manifestacija kojom \u0107e se proslaviti 1. maj, u znak se\u0107anja na aferu „Hejmarket“ u \u010cikagu, ali i kao vid borbe za radni\u010dka prava.<\/p>\n\n\n\n
Drugi kongres Radni\u010dke internacionale je odlu\u010dio da se od 1890. godine, 1. maja \u0161irom sveta odr\u017eavaju manifestacije, demonstracije i \u0161trajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, \u0161to je do kraja 19. i po\u010detkom 20. veka dobilo masovne razmere.<\/p>\n\n\n\n
U mnogim evropskim zemljama i ameri\u010dkim gradovima 1890. godine radnici su iza\u0161li na ulice tra\u017ee\u0107i, kao i u \u010cikagu, osmo\u010dasovno radno vreme. U Nema\u010dkoj je do\u0161lo i do nereda kada se u proteste ume\u0161ala policija, a u mnogim gradovima demonstracije su odr\u017eane uprkos pretnjama vlasti da \u0107e policija rasterati u\u010desnike.<\/p>\n\n\n\n
Praznik rada u Srbiji \u2013 od zabrana do uranaka<\/strong><\/p>\n\n\n\n Obele\u017eavanje Praznika rada u Srbiji pre\u0161lo je dug put \u2013 od zabrane odr\u017eavanja kojoj su prkosili radnici protestnim \u0161etnjama, bojkotom rada i zborovima, preko prvomajskih uranaka do obaveze koju je uveo Josip Broz Tito 1945. godine. Slavljenje tog praznika predstavljalo je borbu ne samo za radni\u010dka, ve\u0107 i za politi\u010dka prava i slobode.<\/p>\n\n\n\n U Slu\u017ebenom listu Demokratske Federativne Jugoslavije 24. aprila 1945. godine objavljena je Uredba o progla\u0161enju Prvog maja dr\u017eavnim praznikom, koju je potpisao Josip Broz Tito:<\/p>\n\n\n\n „Prvi maj progla\u0161ava se dr\u017eavnim praznikom. U dr\u017eavnim nadle\u0161tvima, dr\u017eavnim i privatnim ustanovama i preduze\u0107ima toga dana ne\u0107e se raditi. Prvog maja sve radnje moraju biti zatvorene.“<\/p>\n\n\n\n Obele\u017eavanje praznika u Srbiji je po\u010delo ranije \u2013 1893. godine. Tada su se u osam \u010dasova radnici okupili u „Radni\u010dkoj kasini“ u Makedonskoj ulici, nose\u0107i crvene trake na kojima je pisalo „Proleteri svih zemalja ujedinite se!“<\/p>\n\n\n\n Iz godine u godinu pokret je rastao, na proslavama se pojavljivalo sve vi\u0161e ljudi, a me\u0111u predstavnicima socijalisti\u010dkog pokreta, izme\u0111u ostalih, bili su Vasa Pelagi\u0107 i Dimitrije Tucovi\u0107. Po\u010detak 20. veka je obele\u017eila zabrana kretanja povorki u odre\u0111enim delovima grada, dok je crvena boja postala simbol pokreta.<\/p>\n\n\n\n Do kraja tridesetih i \u010detrdesetih godina organizuju se obustave rada, demonstracije i stalno se isti\u010du zahtevi da se zemlja pripremi za otpor protiv fa\u0161isti\u010dke agresije. I tokom okupacije 1941, na poziv Komunisti\u010dke partije Jugoslavije odr\u017eane su demonstracije.<\/p>\n\n\n\n Tek posle Drugog svetskog rata, Praznik rada je ozvani\u010den i pre\u0161ao kompletan put od zabrane do obaveze.<\/p>\n\n\n\n U Srbiji i regionu vremenom je postao obi\u010daj da se tog dana u zoru izlazi na prvomajski uranak. Prvomajske proslava u seoskim sredinama u Srbiji po\u010dele su najpre u podru\u010dju kod Mladenovca, 1895. godine.<\/p>\n\n\n\n \u017divot paganskih obi\u010daja u prvomajskom uranku<\/strong><\/p>\n\n\n\n Iako se 1. maj vezuje za praznik rada i prava radnika, prvi dan maja proslavljao se jo\u0161 u anti\u010dkoj Gr\u010dkoj, dok tragovi nekih paganskih obi\u010daja \u017eive i u prvomajskom uranku.<\/p>\n\n\n\n Maia, Maioma, Majsko drvo, Majski stub, Otac maj, Majska dama, Kraljica maja \u2013 nazivi su i simboli koji su se vekovima povezivali sa slavljenjem boga vegetacije, preporoda i blagostanja.<\/p>\n\n\n\n Zabele\u017eeno je i da se u starom Rimu, jo\u0161 u drugom veku, za vreme vladavine Komoda, proslavljala Majoma \u2013 festival plesa, muzike, opijanja trajao je tokom maja meseca pa otuda i naziv.<\/p>\n\n\n\n Prvi maj su proslavljali i Kelti. Za Druide, keltske sve\u0161tenike, najzna\u010dajnija svetkovina bila je Beltein ili Beltan, \u010diji naziv poti\u010de od keltskih re\u010di „belo“ i „tanos“. Termini, sjajna vatra odnosno vatra radosnica, koja se palila ba\u0161 1. maja, bila je posve\u0107ena vrhovnom bo\u017eanstvu.<\/p>\n\n\n\n Ogromne vatre paljene su na brdima i uzvi\u0161icama, oko njih se igralo, pevalo i pilo. Verovali su da takva vatra \u010duva od ve\u0161tica i bolesti, kako ljude tako i \u017eivotinje, jer je sto\u010darstvo bilo va\u017ena grana opstanka.<\/p>\n\n\n\n Proslava 1. maja na sli\u010dan na\u010din, zabele\u017eena je i kod starih Slovena, a tragove tih obi\u010daja mo\u017eemo videti u obi\u010dajima vezanim za \u0110ur\u0111evdan.<\/p>\n\n\n\n