Dan se\u0107anja, koji se u SAD obele\u017eava poslednjeg ponedeljka u maju, trebalo bi da bude posve\u0107en odavanju po\u0161te pognulima u ratovima, ali je istovremeno i nezvani\u010dni po\u010detak leta, produ\u017eeni vikend i po\u010detak rasprodaja – od madraca do kosilica za travu.<\/p>\n\n\n\n
Na ovaj dan odaje se po\u0161ta svim stradalim ameri\u010dkim vojnicima koji su poginuli u ratovima.<\/p>\n\n\n\n
U okviru ovog praznika, Amerikanci su pozvani da u tri popodne obustave sve aktivnosti i odr\u017ee minut \u0107utanja za poginule u Nacionalnom trenutku se\u0107anja.<\/p>\n\n\n\n
Poti\u010de iz ameri\u010dkog Gra\u0111anskog rata, u kojem je poginulo vi\u0161e od 600.000 vojnika Unije i Konfederacije, izme\u0111u 1861. i 1865.<\/p>\n\n\n\n
Po\u010detak obele\u017eavanja Dana se\u0107anja, koji se ranije zvao Dan dekoracije, bio je pomalo kontroverzan.<\/p>\n\n\n\n
Prvi put je zvani\u010dno obele\u017een 30. maja 1868. kada su \u010dlanovi veterana Unije pozvali da se na nadgrobne spomenike poginulih stavi cve\u0107e.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, praksa je postojala i ranije na lokalnom nivou. Recimo, u mestu Vaterlo u dr\u017eavi Njujork, formalno obele\u017eavanje je po\u010delo 5. maja 1866. U Pensilvaniji je prvi put obele\u017een oktobra 1864.<\/p>\n\n\n\n
Dejvid Blajt,\u00a0<\/strong>profesor istorije na Jejlu, ukazuje na 1. maj 1865. godine kada je oko 10.000 ljudi, od kojih su mnogi bili i Afroamerikanci, odr\u017ealo paradu, govore i posetilo grobove stradalih boraca Unije u \u010carlstonu, Ju\u017en,oj Karolini.<\/p>\n\n\n\n Mnogi tvrde da je savremeno obele\u017eavanje ovog praznika daleko od izvornog.<\/p>\n\n\n\n Njujork tajms je jo\u0161 1869. napisao da je pretvaranje Dana se\u0107anja u pompu, ve\u010dere i govorancije – „svetogr\u0111e“.<\/p>\n\n\n\n Predmet rasprava je i to kako se ovaj dan provodi.<\/p>\n\n\n\n Predsednik\u00a0Grover Klivlend\u00a0je 1880. na ovaj dan oti\u0161ao da peca i to je „\u0161okiralo ljude“, podse\u0107a\u00a0Metju Denis,<\/strong>\u00a0profesor istorije na Univerzitetu Oregona.<\/p>\n\n\n\n U Indijanapolisu je 1911. na ovaj dan odr\u017eana auto trka Indijanapolis 500, kojoj je prisustvovalo 85.000 gledalaca. Izve\u0161taj AP-a iz tog vremena ne pominje ni\u0161ta kontroverzno u tome.<\/p>\n\n\n\n Denis ka\u017ee da je Dan se\u0107anja pomalo izgubio na zna\u010daju posle uspostavljanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembra. Taj dan je u Americi postao nacionalni praznik 1938, a 1954. je preimenovan u Dan veterana.<\/p>\n\n\n\n Kongrees je 1971. doneo odluku da se umesto 30. maja, Dan se\u0107anja obele\u017eava poslednjeg ponedeljka u maju – \u0161to omogu\u0107ava produ\u017eeni vikend. Denis ka\u017ee da se ovaj praznik vi\u0161e pretvorio u mini odmor, nego u se\u0107anje na stradale.<\/p>\n\n\n\n Magazin Tajm je 1972. napisao da Dan se\u0107anja vi\u0161e postao „trodnevna nacionalna \u017eurka“ i da je izgubio svoju primarnu svrhu.<\/p>\n\n\n\n \u010cak i u 19. veku, ceremonije na grobljima pratile su aktivnosti poput piknika i trka, ka\u017ee Denis.<\/p>\n\n\n\n Sredinom 20. veka, mali broj prodavnica je po\u010deo da radi uprkos prazniku. Me\u0111utim, kako se praznik pomerio na ponedeljak, „tradicionalne barijere biznisa su po\u010dele da se ru\u0161e“, pi\u0161u autori knjige „Istorija Dana se\u0107anja: Jedinstvo, neslaganje i potraga za sre\u0107om“,\u00a0Ri\u010dard Harmond\u00a0i\u00a0Tomas Kuran.<\/p>\n\n\n\n Rasprodaje povodom Dana se\u0107anja, kao i putovanja za produ\u017eeni vikend, duboko su ukorenjeni.<\/p>\n\n\n\n D\u017eejson Redman,<\/strong>\u00a0penzionisani pripadnih Mornari\u010dkih foka koji se borio u Iraku i Avganistanu, rekao je za AP da odaje po\u0161tu prijateljiima koje je izgubio. Na ruci ima istetovirano 30 imena, za svakog od poginulih koga je poznavao.<\/p>\n\n\n\n On bi \u017eeleo da se Amerikanci se\u0107aju poginulih – ali i da u\u017eivaju, znaju\u0107i da je praznik uspostavljen zbog onih koji su stradali.<\/p>\n\n\n\nKoliko se izmenio Dan se\u0107anja?<\/strong><\/h4>\n\n\n\n
Za\u0161to je Dan se\u0107anja povezan sa rasprodajama i putovanjima?<\/strong><\/h4>\n\n\n\n