Stanovnici \u0160panije strastveni su pu\u0161a\u010di, konzumiraju alkohol, ali vode ra\u010duna o ishrani, ve\u017ebanju i dru\u0161tvenom \u017eivotu koji je prilago\u0111en urbanim navikama. Dug \u017eivot i dobro zdravlje povezani su sa bruto doma\u0107im proizvodom po glavi stanovnika.<\/p>\n\n\n\n
Institut za zdravstvo Univerziteta u Va\u0161ingtonu nedavno je objavio rezultate istra\u017eivanja o dugove\u010dnosti po zemljama do 2050. Me\u0111u 20 dr\u017eava gde stanovnici do\u017eive duboku starost su \u0160vajcarska, Japan, Danska, Ju\u017ena Koreja.<\/p>\n\n\n\n
Najstarija osoba na svetu je \u0160pankinja Marija Brenijas Morea, koja ima 117 godina.<\/p>\n\n\n\n
Prose\u010dan \u017eivotni vek u \u0160paniji \u0107e, prema novim istra\u017eivanjima, do 2050. godine biti 85,5 godina, \u0161to je vi\u0161e od prose\u010dnog \u017eivotnog veka u Danskoj, koji iznosi 83,5 godina.<\/p>\n\n\n\n
Ve\u0107ina istra\u017eiva\u010da misli da je razlog u na\u010dinu ishrane, koja je mediteranska i bazirana na ribi, \u017eitaricama, vo\u0107u, povr\u0107u.<\/p>\n\n\n\n
Kako se navodi u istra\u017eivanjima, mnogi ljudi pose\u0107uju restorane koji nude masnu hranu, pr\u017eenu, za\u010dinjenu, a sve to zalivaju alkoholnim pi\u0107em. Ovaj podatak upu\u0107uje na \u010dinjenicu da su se i mediteranske navike u ishrani promenile.<\/p>\n\n\n\n
Stanovnici \u0160panije strastveni su pu\u0161a\u010di, konzumiraju i alkoholna pi\u0107a i droge i u tome prednja\u010de u Evropi.<\/p>\n\n\n\n
U svetu postoje\u00a0Plave zone,\u00a0u kojima \u017eive stogodi\u0161njaci po svojim receptima i pravilima.\u00a0Taj pojam se odnosi\u00a0na geografske regije u kojima \u017eive najstarijih ljudi na svetu.\u00a0To su Ikarija u Gr\u010dkoj, Sardinija u Italiji, Okinava u Japanu, Nicouu u Kostariki,\u00a0Loma Linda u Kaliforniji…<\/p>\n\n\n\n
O tome je pisao i Amerikanac Dan Batner u svojoj knjizi gde je i objasnio za\u0161to je \u017eivotni vek stanovnika juga Evrope sve du\u017ei. Naveo je da je ceo proces starenja i du\u017eine \u017eivota povezan i sa genetikom predaka.<\/p>\n\n\n\n
Preci ovih naroda su se mnogo kretali, a istra\u017eivanjem iz 2017. godine utvr\u0111eno je da \u0160panci prednja\u010de u pe\u0161a\u010denju i da im je prosek 5.936 koraka na dan.<\/p>\n\n\n\n
Gradovi \u0160panije su skoro prenaseljeni, pa \u0160panci ve\u0107inu svojih dnevnih obaveza zavr\u0161avaju pe\u0161ke.<\/p>\n\n\n\n
Kako se navodi u istra\u017eivanjima koja su radile ameri\u010dke kompanije \u201eGalup\u201c i \u201eMeta\u201c, oko 76 odsto \u0160panaca ose\u0107a dru\u0161tvenu podr\u0161ku.<\/p>\n\n\n\n
Vo\u0111a istra\u017eivanja i \u0161ef \u201eGalupa\u201c D\u017eon Klifton, naglasio je da \u0160panci, me\u0111utim, nisu zadovoljni poslom koji rade.<\/p>\n\n\n\n
Stanovnici \u0160panije su \u010detvrti u svetu po \u010dvrstim porodi\u010dnim vezama. Mnogi mladi ljudu nemaju mogu\u0107nosti da kupe stan, pa \u010desto u porodici \u017eivi vi\u0161e generacija.<\/p>\n\n\n\n
Zemlje juga Evrope ne ubrajaju se u najsre\u0107nije dr\u017eave Evrope, kao \u0161to se time mogu pohvaliti Danska i Finska, ali su, bez obzira na to, zadovoljni \u017eivotom.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n