Svet se kr\u010dkao 12 meseci zaredom na temperaturama koje su prose\u010dno bile vi\u0161e za 1,64 stepeni Celzijusa u odnosu na prosek predindustrijskog doba i po\u010detka sagorevanja fosilnih goriva, pokazuju merenja.<\/p>\n\n\n\n
Temperature izme\u0111u jula 2023. i juna 2024. godine bile su svakog od proteklih 12 meseci rekordne i najvi\u0161e do sada zabele\u017eene.<\/p>\n\n\n\n
\u010cinjenica da je porast prose\u010dne temperature za proteklih 12 meseci bio ve\u0107i od 1,5 stepeni Celzijusa ne zna\u010di da je zacrtana granica Pariskog klimatskog sporazuma, po\u0161to se ona meri na decenijskom proseku.<\/p>\n\n\n\n
Ipak, paklene vru\u0107ine pokazuju stabilni trend pove\u0107anja temperatura, \u0161to dovodi do sve burnijih klimatskih uslova i katastrofalnih nepogoda.<\/p>\n\n\n\n
Direktor klimatske slu\u017ebe \u201eKopernikus\u201c Karlo Buontempo rekao je da rezultati nisu statisti\u010dka gre\u0161ka, ve\u0107 \u201evelika i trajna promena\u201c klime.<\/p>\n\n\n\n
\u201e\u010cak i ako se ovaj specifi\u010dan niz ekstrema zavr\u0161i, sigurno \u0107emo do\u017eiveti nove rekorde sa zagrevanjem klime. To je neizbe\u017eno ukoliko ne prestanemo da osloba\u0111amo gasove sa efektom staklene ba\u0161te u atmosferu\u201c, isti\u010de Buontempo.<\/p>\n\n\n\n
Nau\u010dna organizacija \u201eKopernikus\u201c nalazi se u okviru svemirskog programa EU, a koristi milijarde podataka i merenja od satelita, brodova, letelica i stanica kako bi pratila klimu.<\/p>\n\n\n\n
Tako je i pro\u0161li jun bio najtopliji zabele\u017eeni jun, a bio je i 12 mesec zapredom sa prose\u010dnom temperaturom ve\u0107om od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na temperaturni prosek izme\u0111u 1850. i 1900. godine.<\/p>\n\n\n\n
Bilo da se izbacuju kroz dimnjak termoelektrane ili iz auspuha automobila, svaki molekul ugljenika u atmosferi zarobljava toplotu i menja vreme. \u0160to planeta postaje toplija, to se ljudi i ekosistemi te\u017ee prilago\u0111avaju.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n