Od ukupno 5,4 miliona penzionera u Nema\u010dkoj sa najmanje 45 godina sta\u017ea, njih otprilike 1,08 miliona je krajem pro\u0161le godine dobijalo je penziju manju od 1.200 evra. Za nema\u010dke prilike prili\u010dno niska svota sa kojom se jedva mogu pokriti tro\u0161kovi \u017eivota. Za pore\u0111enje: prose\u010dna bruto plata u Nema\u010dkoj je u aprilu pro\u0161le godine iznosila 4.323 evra.<\/p>\n\n\n\n
Podaci o iznosu penzija su navedeni u odgovoru savezne vlade na upit poslanice u Bundestagu Sare Vagenkneht, \u0161efice stranke Savez Sara Vagenkneht (BSW).<\/p>\n\n\n\n
U isto\u010dnim nema\u010dkim pokrajinama je znatno ve\u0107i broj osoba sa dugim sta\u017eom i niskim penzijama nego na zapadu. Tako na primer u Brandenburgu otprilike 71.000 ljudi posle 45 godina sta\u017ea prima penziju manju od 1.200 evra, dok 212.000 ovih penzionera sa najdu\u017eim sta\u017eem ima vi\u0161u penziju. U Tiringiji je 74.000 sa ni\u017eom i 189.000 sa vi\u0161om penzijom.<\/span><\/p>\n\n\n\n Vagenkneht je tako\u0111e pitala za prose\u010dnu penziju posle najmanje 45 godina sta\u017ea. Odgovor: u celoj Nema\u010dkoj je to prose\u010dno 1.604 evra.<\/p>\n\n\n\n Ali, i tu postoje zna\u010dajne razlike: dok je na zapadu taj prosek 1.663 evra, na istoku je samo 1.471 evro.<\/p>\n\n\n\n Situacija izgleda druga\u010dije kada se posmatraju prose\u010dne penzije generalno: na istoku su one vi\u0161e nego na zapadu – jer su mnogi tamo radili du\u017ee, posebno \u017eene.<\/p>\n\n\n\n Niske penzije imaju vi\u0161e uzroka. S jedne strane, mnogi samostalno zaposleni, dr\u017eavni slu\u017ebenici ili doma\u0107ice tako\u0111e primaju zakonsku starosnu penziju ako su tokom \u017eivota barem pet godina upla\u0107ivali doprinose u penzijski fond \u2013 obja\u0161njava Savezni institut za istra\u017eivanje stanovni\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n Zbog kratkog trajanja uplata dolazi do niskih penzija.<\/p>\n\n\n\n Kod mnogih \u017eena u zapadnoj Nema\u010dkoj penziju smanjuju du\u017ee pauze u radu, vi\u0161e rada na pola radnog vremena i ni\u017ee plate.<\/p>\n\n\n\n Savezno ministarstvo rada nagla\u0161ava u svom odgovoru Sari Vagenkneht da se iz visine penzije ne mo\u017ee zaklju\u010diti visina ukupnog prihoda. Mnoge starije osobe imaju dodatne prihode.<\/p>\n\n\n\n Ministarstvo se tako\u0111e poziva na ku\u0107ni kontekst – dakle, slu\u010dajeve gde ve\u0107ina \u017eena ima nisku penziju, ali zadovoljavaju\u0107u ukupnu situaciju jer su penzije supru\u017enika natprose\u010dno visoke, a \u010desto postoji i zna\u010dajan iznos vlasni\u0161tva, na primer nekretnina.<\/p>\n\n\n\n U pore\u0111enju sa prosekom EU, nivo penzija u Nema\u010dkoj je oko deset posto ni\u017ei.<\/p>\n\n\n\n Vagenkneht tra\u017ei da se Nema\u010dka ugleda na susednu zemlju: Austriju. Tamo je prose\u010dna penzija za one sa dugim sta\u017eom 800 evra vi\u0161a nego u Nema\u010dkoj.<\/p>\n\n\n\n „Ono \u0161to je mogu\u0107e tamo, mora biti mogu\u0107e i kod nas“, rekla je Vagenkneht. „Potrebne su nam ve\u0107e penzije po uzoru na Austriju i ograni\u010denje oporezivanja penzija“.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta se prime\u0107uje pri pore\u0111enju penzija u Nema\u010dkoj i Austriji? Zaista se znatno ranije ide u penziju, a i penzije su znatno ve\u0107e. Kao glavni razlog za to penzijska reforma pre oko 20 godina:<\/p>\n\n\n\n U Austriji skoro svi zaposleni upla\u0107uju u zakonski penzijski fond, uklju\u010duju\u0107i dr\u017eavne slu\u017ebenike, \u0161to u Nema\u010dkoj nije slu\u010daj.<\/p>\n\n\n\n Doprinos dr\u017eavnog bud\u017eeta za penzione fondove i stope doprinosa od plata su vi\u0161i nego u Nema\u010dkoj, i to zna\u010dajno.<\/p>\n\n\n\n Kada se radi o doprinosiam od plata, u Austriji poslodavac pla\u0107a vi\u0161e od zaposlenog, podela nije ravnomerna kao u Nema\u010dkoj.<\/p>\n\n\n\n Penziju u Austriji mo\u017eete dobiti tek nakon 15 godina sta\u017ea, a ne kao u Nema\u010dkoj, ve\u0107 posle pet godina.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n