Slani delikates uvek zauzima visoko mesto na trpezi svakog srpskog doma. Ovo je kratka istorija ruske salate!<\/p>\n\n\n\n
U Srbiji je ruska salata nezaobilazna na prazni\u010dnim stolovima tokom zimskih meseci (a ponekad i u letnjim). Me\u0111utim, njena popularnost prelazi granice na\u0161e zemlje.<\/p>\n\n\n\n
Ova „kraljica prazni\u010dne trpeze“ poznata je \u0161irom sveta, iako pod razli\u010ditim imenima\u2014salata Olivije, stoli\u010dnaja, moskovska ili francuska. Onda se postavlja pitanje: da li ova salata uop\u0161te ima veze sa Rusijom, i kakva je njena istorija?<\/p>\n\n\n\n
Ako pitate Ruse za rusku salatu, verovatno \u0107e vas zbunjeno gledati. Isto va\u017ei za Francuze. U Rumuniji i Poljskoj mo\u017eda \u0107e neko znati o \u010demu se radi, ali ako im navedete sastojke, sigurno \u0107e klimati glavom u znak prepoznavanja.<\/p>\n\n\n\n
Salata koju mi zovemo ruska postoji u gotovo svim kuhinjama sveta i stigla je \u010dak i do Latinske Amerike\u2014ali pod razli\u010ditim imenima.<\/p>\n\n\n\n
Rusi je nazivaju olivije, ponekad stoli\u010dnaja, ili \u010dak moskovska. Francuzi je zovu francuska salata. U \u010ce\u0161koj je poznata kao salata od krompira, a u Rumuniji kao gove\u0111a salata. S obzirom na to da se ime i sastojci razlikuju od zemlje do zemlje, kako je zapravo nastala ova salata?<\/p>\n\n\n\n
Postoje dve pri\u010de o njenom poreklu. Prema prvoj, Napoleonov kuvar Anri Olivije je smislio ovu salatu kako bi impresionirao svog brzorastu\u0107eg vladara.<\/p>\n\n\n\n
Nakon Napoleonove propasti, Olivije je pre\u0161ao na ruski dvor i pripremao svoju \u201cNapoleonovu salatu\u201d za carsku porodicu. Kada su je car i carica probali, bili su odu\u0161evljeni, a Olivije je recept podelio sa svojim ruskim kolegama.<\/p>\n\n\n\n
Tokom 1860-ih, salata je u Rusiji postala poznata kao salata Olivije.<\/p>\n\n\n\n
Druga pri\u010da o nastanku salate sme\u0161ta je u Moskvu, u presti\u017eni restoran \u201cErmitra\u017e\u201d. Sredinom 19. veka, kuvar Lusijen Olivije iz Belgije napravio je salatu koja je postala za\u0161titni znak restorana.<\/p>\n\n\n\n
Olivije je strogo \u010duvao recept, ali je poznato da je salata uklju\u010divala tele\u0107i jezik, kavijar, zelenu salatu, jasto\u0161, kapare, krastavce, kuvana jaja, sojine zrne i poseban dresing. Kada je jedan od njegovih pomo\u0107nika, Ivan Ivanov, ukrao recept i po\u010deo da pravi svoju verziju, originalni recept je ostao tajna.<\/a><\/p>\n\n\n\n Ivanov je kasnije prodao recept raznim izdava\u010dkim ku\u0107ama, \u0161to je doprinelo popularizaciji salate. Nakon odlaska porodice Olivije iz Rusije, salata je dobila ime Olivije.<\/p>\n\n\n\n Jedan od najstarijih \u0161tampanih recepata za salatu Olivije iz 1894. godine navodio je sastojke poput le\u0161nika, krompira, krastavca, zelene salate, repa raka, aspika, kapara, maslina i provansalskog preliva (sli\u010dnog majonezu).<\/p>\n\n\n\n Kako je salata postajala popularnija, skupi sastojci su zamenjeni jeftinijim alternativama. Tokom sovjetske ere, kavijar je nestao iz recepta, miro\u0111ija je zamenjena gra\u0161kom, a provansalski sos majonezom.<\/p>\n\n\n\n Kada je salata iza\u0161la izvan granica Sovjetskog saveza, drugi narodi su je prilagodili svojim kuhinjama. U salatu su dodane \u0161argarepe (\u0161to ruski kuvari i dalje smatraju „neoprostivim grehom“), kukuruz, a umesto mesa raka \u010desto se koristi pile\u0107e belo meso ili \u0161unka.<\/p>\n\n\n\n Unutar iste zemlje, recept za rusku salatu mo\u017ee varirati od doma\u0107ice do doma\u0107ice, ali jedno je zajedni\u010dko svima\u2014ne postoji prazni\u010dna trpeza bez ruske salate, bez obzira na to kako je zovete i kako je pripremate.<\/p>\n\n\n\n