Labor Day, koji se obele\u017eava prve nedelje septembra, ve\u0107 130 godina simbolizuje proslavu ameri\u010dkog radnika. Dok mnogi \u0161irom SAD koriste ovaj dr\u017eavni praznik za odmor, ro\u0161tiljanje i kupovinu na rasprodajama, istina je da Labor Day ima dublje korene u borbi radnika za prava.<\/p>\n\n\n\n
Prvi Labor Day je obele\u017een 5. septembra 1882. godine u New Yorku, kada je oko 10.000 radnika mar\u0161iralo u paradi organizovanoj od strane Central Labor Union i Knights of Labor. U to vreme, radnici su prelazili sa zanatskih na fabri\u010dke poslove, \u0161to je \u010desto zna\u010dilo pogor\u0161anje uslova rada, dok su vlasnici fabrika u\u017eivali u rastu\u0107em bogatstvu.<\/p>\n\n\n\n
Godinama nakon prve proslave, nekoliko gradova i dr\u017eava po\u010delo je da donosi zakone koji priznaju Labor Day, a 1894. godine, predsednik Grover Cleveland potpisao je zakon kojim je ovaj dan postao dr\u017eavni praznik. <\/p>\n\n\n\n
Interesantno je da je ta odluka doneta iste godine kada su radnici kompanije Pullman Palace Car Company stupili u \u0161trajk zbog smanjenja plata, \u0161to je rezultiralo nasilnim gu\u0161enjem protesta od strane federalnih trupa.<\/p>\n\n\n\n
Danas, Labor Day obuhvata trodnevni vikend tokom kojeg ljudi putuju, organizuju ro\u0161tilje i okupljaju se sa porodicom i prijateljima. Ro\u0161tiljanje je postalo sastavni deo proslave, a ta tradicija poti\u010de jo\u0161 iz vremena kada su se u 19. veku radnici okupljali u velikim grupama da slave.<\/p>\n\n\n\n
Iako se praznik \u010desto povezuje sa zavr\u0161etkom leta i povratkom u \u0161kolu, njegova su\u0161tina le\u017ei u se\u0107anju na borbu radnika za bolje uslove rada. Sa sve ve\u0107im interesovanjem za radni\u010dke pokrete u poslednje vreme, praznik postaje jo\u0161 relevantniji.<\/p>\n\n\n\n