Verovatno svako poznaje barem jednu osobu \u010dijoj se hladnokrvnosti pomalo i divi: nekog ko se \u0161ali i u najte\u017eim situacijama i na koga stres kao da ne uti\u010de. Koja je tajna ljudi koji su uvek opu\u0161teni?<\/p>\n\n\n\n
Pa, koja je ‘tajna’ tih ljudi koji su uvek jednako ‘kul’ i koji kao da imaju imunitet na stresne situacije? Kako to da kroz \u017eivot (barem naizgled) idu tako neoptere\u0107eni ne\u010dim \u0161to uti\u010de na sve ostale?<\/p>\n\n\n\n
Jesu li genetski otporniji na stres ili ih je tome nau\u010dio odgoj? Mo\u017eda su usvojili neke specifi\u010dne ve\u0161tine suo\u010davanja sa svim \u017eivotnim izazovima? Ili samo bolje od drugih znaju kako se stres mo\u017ee izbe\u0107i?<\/p>\n\n\n\n
Na \u017ealost nauka, barem za sada, nema potpuni odgovor na ta pitanja, ali potraga za odgovorima i prou\u010davanje pona\u0161anja u stresnim situacijama dovelo je do ispitivanja takozvanog ‘stresne vakcine’ koja je ve\u0107 testirana na ljudima, a potencijalno bi nam trebalo ubla\u017eiti njegove pogubne u\u010dinke.<\/p>\n\n\n\n
Isto tako, medicina je zbog te potrage napredovala u le\u010denju raznih mentalnih oboljenja na koja stres posebno uti\u010de: od post-traumatskog stresnog poreme\u0107aja (PTSP-a) do depresije.<\/p>\n\n\n\n
Kad bismo uspeli da shvatimo tajne \u017eivljenja bez stresa, pi\u0161e Inc.com lak\u0161e bi se nosili sa raznim neda\u0107ama, a po\u010deli bismo i da koristimo stres u sopstvenu korist.<\/p>\n\n\n\n
A u me\u0111uvremenu, iako jo\u0161 ne znamo kako da uklonimo iz \u017eivota sve izvore stresa, mnogo toga ipak mo\u017eemo u\u010diniti kako bismo umanjili njegove negativne uticaje. Evo par saveta:<\/p>\n\n\n\n
Svaka uspe\u0161na ideja koja se bavi stresom izgra\u0111ena je na istom principu: treba znati to\u010dno \u0161to nam uzrokuje stres i kako se on kod nas manifestuje, fizi\u010dki i emocionalno.<\/p>\n\n\n\n
Jeste li iscrpljeni ili ne spavate? Imate li vrtoglavice ili glavobolje? Kad znate svoje okida\u010de i simptome, lak\u0161e \u0107ete izbe\u0107i stres ili odlu\u010diti kako se protiv njega boriti.<\/p>\n\n\n\n
Potisnute emocije mogu postati sna\u017enije, umesto da nestanu, ka\u017ee portal Psy Blog. Zato biste trebali razgovarati s drugima o onome \u0161to vam se doga\u0111a, jer je lak\u0161e kao ‘muku’ podelite s drugima.<\/p>\n\n\n\n
Ponekad problem nije na\u0161 stres sam po sebi, ve\u0107 na\u010din na koji razmi\u0161ljamo o ne\u010demu. Psiholozi ka\u017eu da je ponekad dovoljno da promenimo pristup i na stres gledamo kao na ‘odgovor organizma na potencijalnu opasnost’.<\/p>\n\n\n\n
A kad shvatimo da je stres zapravo \u010desto i po\u017eeljan, mo\u0107i \u0107emo bolje s njim upravljati.<\/p>\n\n\n\n
Neaktivnost mo\u017ee ostaviti previ\u0161e vremena za brigu i stres, a neprestani rad mozgu ne daje priliku da odmori. Kad nervoza nai\u0111e na neaktivnost, lak\u0161e mo\u017ee zaokupiti um. Zato napravite listu stvari koje volite raditi, a lako ih je po\u010deti (npr. neki hobi), sugeri\u0161e Psy Blog.<\/p>\n\n\n\n
Veliki deo na\u0161eg stresa ne proizlazi iz stvarnih problema ve\u0107 iz brige o budu\u0107nosti ili sada\u0161njim nepoznanicama.<\/p>\n\n\n\n
Ve\u0107ina nas reaguje na takve neugodne strepnje tako da poku\u0161ava da ih ignori\u0161e, ali prema najnovijim psiholo\u0161kim istra\u017eivanjima to verovatno nije u\u010dinkovit pristup. Umesto toga, trebate se suo\u010diti s tim negativnim mislima kako biste ih umirili.<\/p>\n\n\n\n