Teodora i njen mu\u017e doneli su hrabru odluku da se vrate svojim korenima i presele u Srbiju, zajedno sa svoje troje dece.<\/p>\n\n\n\n
Dobili jo\u0161 dvoje dece\u00a0koja su ro\u0111ena ne u bolnici ve\u0107 kod ku\u0107e, u Kraljevu.<\/p>\n\n\n\n
Teodora je ro\u0111ena u selu Badovinci na Drini, u op\u0161tini Bogati\u0107, gde je i zavr\u0161ila osnovnu \u0161kolu. Srednju \u0161kolu je upisala u Beogradu, ali je \u010detvrtu godinu srednje \u0161kole zavr\u0161ila u \u010cikagu gde se, kada je imala 17 godina, preselila sa porodicom. Tamo je upoznala i supruga Nemanju.<\/p>\n\n\n\n
– Dete sam sa sela, ali svi nas nekako uvek u\u010de da je jedini put iz sela.\u00a0Malo je te\u017ee to pogre\u0161no u\u010denje ispraviti kako bi se ljudi vratili na selo. Putokazi su okrenuti i treba se vratiti – zapo\u010dinje Teodora svoju pri\u010du za Youtube kanal „Povratak na selo“.<\/p>\n\n\n\n
Teodora i Nemanja su se upoznali 2013. godine, a 2015. dobijaju prvog sina. \u017diveli su u Americi, ali je Teodora \u010desto ose\u0107ala nostalgiju za Srbijom. <\/p>\n\n\n\n
– Uvek sam nekako vukla na tu stranu. Ne znam, nisam se prona\u0161la u Americi. U Beogradu, iako nije selo, sam se, za razliku od SAD, ose\u0107ala prihva\u0107eno. Bilo mi je te\u0161ko da se naviknem na taj mentalitet u SAD. Sve je nekako natra\u0161ke u odnosu na \u017eivot ovde. I uvek sam vukla na tu stranu i verovala da \u0107emo se vratiti, pogotovo kad su se deca rodila – pri\u010da ona.<\/p>\n\n\n\n
Ka\u017ee da su deca kao deca sve vi\u0161e po\u010dela da zapitkuju „gde su baba i deda, gde je rodbina, \u0161ta je srpski, \u0161ta je to stric…“<\/p>\n\n\n\n
– I tokom korone smo presekli i doneli odluku da spakujemo kofere i do\u0111emo ovde – pri\u010da ona.<\/p>\n\n\n\n
Ova porodica se vratila u Srbiju 2020. godine.\u00a0\u017diveli su jedno vreme u Kraljevu, a onda su kupili\u00a0staru, planinsku ku\u0107u\u00a0u mestu Kamenica kod Kraljeva, u blizini reke.\u00a0Bila je u lo\u0161em stanju, trebalo im je tri godine da je srede i nedavno su se kona\u010dno preselili.\u00a0<\/p>\n\n\n\n
Porodila se u ku\u0107i<\/strong><\/p>\n\n\n\n Teodora ka\u017ee da je kada se vratila u Srbiji pri\u017eeljkivala poro\u0111aj kod ku\u0107e, ali nije bila 100 odsto sigurna u to, jer je, pre toga troje dece rodila u porodili\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n – Raspitivala sam se i saznala za jednu babicu koja prisustvuje poro\u0111aju kod ku\u0107e, koja je iz Beograda. Bila sam u kontaktu sa njom, ali poro\u0111aj je bio tako brz da ona nije stigla da do\u0111e iz Beograda na poro\u0111aj, ali, eto, sve se zavr\u0161ilo, hvala bogu, kako treba – pri\u010da ona.<\/p>\n\n\n\n Sada je to ta sloboda, pri\u010da Teodora koja u\u017eiva u tome \u0161to imaju veliko dvori\u0161te, travu i drve\u0107e i ne mora da gubi po sat vremena dok spremi decu i dovede ih do nekog parki\u0107a:<\/p>\n\n\n\n –\u00a0Ujutru,\u00a0\u010dim ustanemo deca odmah idu napolje, odmah tr\u010de, ska\u010du…\u00a0Tu su i \u017eivotinje,\u00a0tu je sve\u00a0ono \u0161to njima treba da budu u dodiru sa prirodom.\u00a0<\/p>\n\n\n\n Ljudi se pla\u0161e osude<\/strong><\/p>\n\n\n\n Teodora ka\u017ee i da misli da mnogi ljudi u inostranstvu \u017eele da se vrate u Srbiju, ali se pla\u0161e osude okoline koja bi to mogla da shvati kao poraz.<\/p>\n\n\n\n – Tamo sam bila okru\u017eena ljudima koji mo\u017eda i nisu sre\u0107ni, ali smatraju da je SAD njihova \u0161ansa za neku sre\u0107u. Svi nam serviraju da je ta obe\u0107ana zemlja i onda ljudi uglavnom nemaju hrabrosti da se vrate, da prihvate taj, nazovi, poraz. A ja mislim da je najva\u017enije samo da oslu\u0161kujemo sebe. <\/p>\n\n\n\n Selo nije za svakoga, smatra Teodora, ali za nju i njenu porodicu, posebno decu, to je, ka\u017ee pravo re\u0161enje.<\/p>\n\n\n\n – Kao nekome ko ima petoro dece meni je prioritet dvori\u0161te, da deca mogu bezbri\u017eno da tr\u010de ovde dok ja spremam ru\u010dak i radim ku\u0107ne poslove. To je u malom stanu neprihvatljivo. Dok sredimo dnevnu sobu, sve ostale su ve\u0107 u haosu… A nije moja priroda nije takva da budem u zatvorenom prostoru. Mislim da treba da se pove\u017eemo sa prirodom i da nema ni\u0161ta lep\u0161e od ovog zelenila. Sad, kad ustanem iz kreveta, otvaram prozor, odmah je tu drvo, brdo, pogled koji \u017eelim da vidim – ka\u017ee ona.<\/p>\n\n\n\n