Nau\u010dnici sa \u0160vedskog univerziteta do\u0161li su do zaklju\u010dka da je konzumacija 400 mililitara\u00a0mleka\u00a0dnevno povezana sa pet odsto ve\u0107im rizikom od koronarne bolesti\u00a0srca, prenosi Express.co.uk.<\/p>\n\n\n\n
Ve\u0107a koli\u010dina laktoze u kravljem mleku mo\u017ee da izazove o\u0161te\u0107enje \u0107elija, \u010dime se ubrzava proces starenja srca. Istra\u017eivanje je sprovedeno na vi\u0161e od 100.000 ispitanika i utvr\u0111eno je da mleko najvi\u0161e poga\u0111a \u017eene, dok mu\u0161karci ne do\u017eivljavaju takav efekat tokom konzumiranja ovog napitka.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, ljudi piju manju koli\u010dinu mleka od zabrinjavaju\u0107e doze. U Ujedinjenom Kraljevstvu, prose\u010dna osoba popije 171 mililitar dnevno. Smatra se da je rizik kod \u017eena pove\u0107an zbog generalno ve\u0107eg rizika od sr\u010danih oboljenja. Utvr\u0111eno je da \u017eene koje piju ne\u0161to manje od pola litra dnevno imaju 12 odsto ve\u0107e \u0161anse da obole od sr\u010danih oboljenja.<\/p>\n\n\n\n
Lekari preporu\u010duju uvo\u0111enje jogurta u ishranu umesto mleka.<\/p>\n\n\n\n
„Na\u0161a analiza podr\u017eava povezanost izme\u0111u unosa mleka ve\u0107eg od 300 ml dnevno i ve\u0107e stope sr\u010danih oboljenja i infarkta miokarda (sr\u010dani udar), posebno kod \u017eena, ali ne i kod mu\u0161karaca“, objasnio je profesor Karl Mihalson. Tako\u0111e, rizik kod \u017eena je bio evidentan bez obzira na sadr\u017eaj masti.<\/p>\n\n\n\n
„Zamena nefermentisanog mleka fermentisanim, koje se konzumira umereno, mogla bi da smanji rizike“, savetuju stru\u010dnjaci.<\/p>\n\n\n\n