U nedelju 3. novembra, pomeranjem satova unazad, gra\u0111ani \u010cikaga dobi\u0107e dodatni sat sna. Me\u0111utim, kraj letnjeg ra\u010dunanja vremena zna\u010di i ranije zalaske sunca. Pre promene, sunce u \u010cikagu u petak zalazi u 17:43, dok \u0107e nakon pomeranja satova u nedelju, 3. novembra, zalazak biti znatno ranije, ta\u010dno u 16:41.<\/p>\n\n\n\n
Tokom narednih meseci, zalasci \u0107e biti sve raniji. Do 1. decembra, sunce \u0107e zalaziti ve\u0107 u 16:19, a najkra\u0107i dan u godini, zimski solsticij, bi\u0107e 21. decembra, ozna\u010davaju\u0107i najmanji broj sati dnevne svetlosti.<\/p>\n\n\n\n
Kada pomeramo satove?<\/strong> Prema ameri\u010dkom federalnom zakonu, letnje ra\u010dunanje vremena po\u010dinje druge nedelje u martu i traje do prve nedelje u novembru. Ove godine, datum pomeranja pada na 3. novembar, kada satove pomeramo jedan sat unazad u 2:00 ujutro.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta je letnje ra\u010dunanje vremena?<\/strong> Letnje ra\u010dunanje vremena, poznato kao „spring forward“ (pomeranje unapred) i „fall back“ (pomeranje unazad), uvodi se kako bi se tokom letnjih meseci omogu\u0107ilo du\u017ee dnevno svetlo. Zakon o energetskoj politici iz 2005. godine odredio je da letnje ra\u010dunanje po\u010dinje druge nedelje u martu i zavr\u0161ava prve nedelje u novembru.<\/p>\n\n\n\n Praksa nije uvek bila takva \u2013 ranije se prelazilo na letnje vreme prve nedelje u aprilu, a vra\u0107alo poslednje nedelje u oktobru. Ova promena je uvedena kako bi deca imala vi\u0161e dnevnog svetla tokom No\u0107i ve\u0161tica.<\/p>\n\n\n\n Da li sve ameri\u010dke dr\u017eave praktikuju letnje ra\u010dunanje vremena?<\/strong> Ve\u0107ina ameri\u010dkih dr\u017eava primenjuje letnje ra\u010dunanje vremena, osim Arizone (osim odre\u0111enih domoroda\u010dkih teritorija) i Havaja. Tako\u0111e, teritorije poput Puerto Rica, Ameri\u010dke Samoe, Guama i Ameri\u010dkih Devi\u010danskih Ostrva ne prelaze na letnje ra\u010dunanje.<\/p>\n\n\n\n