Dok ve\u0107ina ljudi rado prihvata dodatni sat sna, sistem pomeranja sata dvaput godi\u0161nje mo\u017ee biti problemati\u010dan zbog uticaja na zdravlje i prilago\u0111avanja novom obrascu spavanja kao i adaptaciji na mnogo kra\u0107e obdanice. <\/p>\n\n\n\n
Neke studije su pokazale da pomeranje sata\u00a0remeti prirodne cikluse sna u telu, \u0161to mo\u017ee uticati i na fizi\u010dko i mentalno zdravlje, pi\u0161e\u00a0Independent.<\/p>\n\n\n\n
Kako promena sata uti\u010de na fizi\u010dko zdravlje?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ljudski mozak ima biolo\u0161ki sat, poznat i kao cirkadijalni ritam, koji radi u ciklusu od 24 sata.\u00a0Bilo da se pomeranjem sata dobija ili gubi\u00a0dodatni sat vremena sna, ovo remeti ciklus\u00a0spavanja\u00a0<\/a>i nekim ljudima mo\u017ee biti te\u0161ko da se prilagode normalnom rasporedu. Poreme\u0107en san tako\u0111e potencijalno mo\u017ee dovesti do ve\u0107eg rizika od kardiovaskularnih bolesti.<\/p>\n\n\n\n Nau\u010dna studija iz 2019. godine koju su sproveli istra\u017eiva\u010di sa medicinske \u0161kole Harvarda i Op\u0161te bolnice u Masa\u010dusetsu ispitala je uticaj nedostatka sna na sr\u010dane bolesti kod mi\u0161eva. Utvr\u0111eno je da su, nakon 16 nedelja, mi\u0161evi kojima su ciklusi spavanja poreme\u0107eni razvili ve\u0107e arterijske plakove (naslage) u pore\u0111enju sa mi\u0161evima sa normalnim obrascima spavanja.<\/p>\n\n\n\n Mi\u0161evi koji su patili od nedostatka sna tako\u0111e su imali duplo ve\u0107i nivo odre\u0111enih belih krvnih zrnaca u cirkulaciji i ni\u017ee koli\u010dine hipokretina, hormona koji igra klju\u010dnu ulogu u regulisanju stanja spavanja i budnosti.<\/p>\n\n\n\n Gubitak jednog sata sna tokom promene vremena u prole\u0107e povezan je sa porastom broja slu\u010dajeva sr\u010danih i mo\u017edanih udara. U Sjedinjenim Dr\u017eavama, bolnice prijavljuju 24 odsto porasta u\u010destalosti sr\u010danog udara svake godine dan nakon \u0161to se sat pomeri unapred i izgubi se dodatan sat sna.<\/p>\n\n\n\n Istra\u017eivanja su tako\u0111e pokazala porast saobra\u0107ajnih nesre\u0107a kada se satovi pomeraju unazad u hladnijim mesecima, jer se voza\u010di prilago\u0111avaju promeni vremena.<\/p>\n\n\n\n Prema podacima Cirih osiguranja, ve\u0107a je verovatno\u0107a da \u0107e voza\u010di do\u017eiveti saobra\u0107ajnu nesre\u0107u izme\u0111u 17 i 20 \u010dasova u novembru, jer u tom periodu, posle pomeranja sata, ve\u0107 bude no\u0107. Kako navode iz te osiguravaju\u0107e ku\u0107e, broj nesre\u0107a u tom periodu, posle pomeranja sata, ve\u0107i je za 10 do 15 odsto u pore\u0111enju sa ostatkom dana.<\/p>\n\n\n\n Kako promena sata uti\u010de na mentalno zdravlje?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kada se satovi pomere na zimsko\u00a0ra\u010dunanje\u00a0vremena, ujutru dobijamo dodatni sat dnevnog svetla \u2013 me\u0111utim, to traje samo nekoliko nedelja pre nego \u0161to se dani skrate.\u00a0<\/p>\n\n\n\n