Napor izme\u0111u Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i njihovih NATO saveznika \u2013 uklju\u010duju\u0107i Tursku, Kanadu, Francusku, Ujedinjeno Kraljevstvo i Nema\u010dku \u2013 sve je o\u010digledniji. NATO je osnovan posle Drugog svetskog rata kao odbrambeni savez protiv sovjetske ekspanzije, ali se tokom decenija pro\u0161irio, naro\u010dito nakon pada SSSR-a i povratka demokratije u \u0160paniji i Portugalu.<\/p>\n\n\n\n
Zavisnost NATO-a od ameri\u010dkog naoru\u017eanja<\/strong><\/p>\n\n\n\n Nedavni doga\u0111aji dodatno su poja\u010dali nesigurnost unutar NATO-a. Nakon sastanka u Ovalnoj kancelariji, gde je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski suo\u010den sa kritikama ameri\u010dkog predsednika i potpredsednika, evropski lideri su po\u010deli da razmatraju budu\u0107nost alijanse bez SAD. Francuski predsednik Emmanuel Macron<\/strong> javno je upozorio da Evropa mora biti spremna na scenario u kojem SAD vi\u0161e nisu pouzdan partner. Sli\u010dno razmi\u0161ljanje izrazio je i Friedrich Merz<\/strong>, potencijalni budu\u0107i nema\u010dki kancelar.<\/p>\n\n\n\n Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen<\/strong> otvoreno podr\u017eava Ukrajinu i isti\u010de potrebu za ja\u010danjem evropskih odbrambenih kapaciteta. Ipak, bez velikih vojnih industrija poput one u SAD ili Kini, Evropska unija je i dalje veoma zavisna od ameri\u010dkog naoru\u017eanja<\/strong>. Prema podacima Stockholm International Peace Research Institute<\/strong>, \u010dak 55% oru\u017eja uvezenog u EU izme\u0111u 2019. i 2023. godine dolazilo je iz SAD<\/strong>. Istovremeno, istra\u017eiva\u010di iz Bruegel instituta<\/strong> procenjuju da samo jedna petina oru\u017eja<\/strong> koje evropske vlade kupuju dolazi iz doma\u0107e proizvodnje.<\/p>\n\n\n\n Neo\u010dekivane posledice za ameri\u010dku vojnu industriju<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ako bi NATO prestao da postoji ili ako bi SAD istupile iz saveza, \u010dlanice alijanse bi bile primorane da potra\u017ee nove izvore naoru\u017eanja, smanjuju\u0107i zavisnost od ameri\u010dkih proizvo\u0111a\u010da. Da li bi to vodilo ja\u010danju evropske vojne industrije ili preusmeravanju ka drugim svetskim silama, ostaje neizvesno.<\/p>\n\n\n\n S obzirom na to da je vojna industrija SAD imala ogromne koristi od NATO narud\u017ebina, izlazak iz alijanse mogao bi dugoro\u010dno naneti finansijsku \u0161tetu ameri\u010dkim kompanijama. Paradoksalno, da bi zadr\u017eale Trampovu naklonost, neke NATO zemlje mogle bi pove\u0107ati kupovinu ameri\u010dkog naoru\u017eanja, produbljuju\u0107i tako sopstvenu zavisnost.<\/p>\n\n\n\n Ursula von der Leyen i drugi evropski lideri poku\u0161avaju prona\u0107i balans \u2013 ja\u010danje evropskih vojnih kapaciteta<\/strong>, ali uz o\u010duvanje transatlantskog partnerstva<\/strong>. Me\u0111utim, Trampov stav prema EU ostaje izuzetno negativan \u2013 u nedavnim izjavama nazvao ju je „nakazom“<\/strong> i tvrdio da je formirana kako bi „iskori\u0161\u0107avala SAD“<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta bi bio ishod izlaska SAD iz NATO?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ako bi se SAD povukle iz alijanse, NATO bi se suo\u010dio sa klju\u010dnim pitanjima:<\/p>\n\n\n\n Iako bi izlazak SAD iz NATO-a imao nepredvidive posledice, jedno je sigurno \u2013 ovaj scenario bi zna\u010dajno promenio globalni bezbednosni poredak i postavio Evropu pred ozbiljne izazove.<\/p>\n\n\n\n\n