Od po\u010detka svoje kampanje, Donald Trump ne prestaje da ponavlja svoju omiljenu re\u010d \u2013 carine. Prema njegovim tvrdnjama, uvo\u0111enje taksi na strane proizvode koji ulaze u zemlju trebalo bi da podstakne doma\u0107u proizvodnju i oja\u010da ameri\u010dku ekonomiju.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, pre nego \u0161to je Trump uveo 25% carina<\/strong> na robu iz Kanade i Meksika, ve\u0107ina proizvoda se slobodno kretala preko severne i ju\u017ene granice zahvaljuju\u0107i njegovom U.S.-Mexico-Canada<\/strong> trgovinskom sporazumu. Njegova politika po ovom pitanju \u010desto se menjala \u2013 jedan dan podr\u017eava carine, a slede\u0107i ih dovodi u pitanje.<\/p>\n\n\n\n Kako \u0107e Trump-ove carine uticati na prose\u010dnog gra\u0111anina?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Na prvi pogled, pove\u0107anje cena uvoznih proizvoda trebalo bi da podstakne potro\u0161a\u010de da kupuju doma\u0107e proizvode i time ja\u010daju ameri\u010dku ekonomiju. Me\u0111utim, realnost je daleko slo\u017eenija.<\/p>\n\n\n\n Veliki broj ameri\u010dkih kompanija zavisi od uvoza, jer odre\u0111ene sirovine i proizvodi jednostavno nisu dostupni<\/strong> na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu. Globalizacija, lak\u0161i transport i ni\u017ei tro\u0161kovi rada u inostranstvu doveli su do toga da mnoge firme nabavljaju robu iz Kanade, Meksika ili Kine.<\/p>\n\n\n\n Kada se uvedu carine, ameri\u010dke kompanije su prinu\u0111ene da pla\u0107aju vi\u0161e<\/strong> za uvoz robe iz inostranstva. Te dodatne tro\u0161kove prebacuju na potro\u0161a\u010de, \u0161to zna\u010di da \u0107ete vi na kraju pla\u0107ati skuplje proizvode \u2013 ne Trump, ne ameri\u010dke kompanije, ve\u0107 obi\u010dni gra\u0111ani.<\/p>\n\n\n\n Kako \u0107e druge zemlje reagovati?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Jo\u0161 jedan problem sa Trumpovim carinama je odgovor drugih zemalja. Kina<\/strong> i druge velike ekonomije ne stoje po strani \u2013 kada Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave uvedu carine, i druge zemlje uzvra\u0107aju istom merom, pove\u0107avaju\u0107i takse na ameri\u010dke proizvode.<\/p>\n\n\n\n To zna\u010di da \u0107e ameri\u010dki proizvo\u0111a\u010di imati te\u017ei pristup stranim tr\u017ei\u0161tima<\/strong>, \u0161to mo\u017ee smanjiti izvoz i na\u0161tetiti doma\u0107im industrijama. Na primer, farmeri u SAD koji izvoze soju ili automobile mogu izgubiti profit jer su njihovi proizvodi sada skuplji na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n Da li carine pove\u0107avaju broj radnih mesta?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Iako Trump \u010desto tvrdi da \u0107e carine pove\u0107ati zaposlenost u SAD, istra\u017eivanja pokazuju suprotno. Studija sprovedena od strane Massachusetts Institute of Technology, University of Zurich, Harvard i World Bank<\/strong> zaklju\u010dila je da carine nisu imale pozitivan efekat na ameri\u010dko tr\u017ei\u0161te rada<\/strong>, ve\u0107 su dovele do negativnih posledica<\/strong> po zaposlenost.<\/p>\n\n\n\n Ko na kraju pla\u0107a cenu carina?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ako bi Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave bile potpuno samodovoljne i proizvodile sve \u0161to im je potrebno, carine ne bi predstavljale problem. Ali to nije slu\u010daj \u2013 ameri\u010dka ekonomija zavisi od uvoza i izvoza.<\/p>\n\n\n\n Kao i kod mnogih populisti\u010dkih mera, posledice ne ose\u0107aju bogati i mo\u0107ni, ve\u0107 obi\u010dni gra\u0111ani<\/strong> koji svakodnevno kupuju hranu, ode\u0107u i elektroniku. Umesto da za\u0161tite ameri\u010dku ekonomiju, carine \u010desto samo pove\u0107avaju tro\u0161kove \u017eivota i ote\u017eavaju poslovanje mnogim kompanijama.<\/p>\n\n\n\n