U \u010detvrtak 20. marta po\u010dinje prole\u0107e na Severnoj hemisferi. Istovremeno na ju\u017enoj polulopti po\u010dinje jesen.<\/p>\n\n\n\n
Za razliku od astronomskog, odnosno kalendarskog prole\u0107a koje po\u010dinje 20. marta, meteorolo\u0161ko prole\u0107e koje tako\u0111e traje tri meseca, po\u010delo je jo\u0161 1. marta.<\/p>\n\n\n\n
Prole\u0107e obi\u010dno po\u010dinje u danima od 19. do 21. marta. Generacije ljudi u\u010dile su da je prvi dan prole\u0107a 21. mart, \u0161to je zaista i bilo gotovo uvek pravilo do 1916. godine.<\/p>\n\n\n\n
Od 1983. godine 21. mart je samo jo\u0161 svake \u010detvrte godine bio prvi dan prole\u0107a, a od 2012. je oti\u0161ao u pro\u0161lost. Od 2048. godine prole\u0107e \u0107e sve \u010de\u0161\u0107e po\u010dinjati 19. marta.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, ta promena datuma astronomskog po\u010detka prole\u0107a nema veze sa klimatskim promenama, nego je povezana sa polo\u0161ajem Sunca i s prestupnim godinama koje \u010dine da se sa jednim dodatnim danom vreme dolaska prole\u0107a svake \u010detiri godine u proseku skra\u0107uje za pribli\u017eno 45 minuta.<\/p>\n\n\n\n
Zato se povremeno, ta\u010dnije 1700, 1800 i 1900, a bi\u0107e tako i 2100. godne, izbacuju prestupne godine, jer bi u suprotnom prole\u0107e za nekoliko stotina godina stizalo oko Nove godine.<\/p>\n\n\n\n