Uskrs je me\u0111u vernicima poznat kao najve\u0107i hri\u0161\u0107anski praznik, a me\u0111u filolozima i ljubiteljima jezi\u010dkih nedoumica kao dan kad se pokre\u0107e najvi\u0161e rasprava oko toga kako se \u0161ta ka\u017ee.<\/p>\n\n\n\n
Hristos voskrese, Hristos vaskrse, Hristos vaskrs, Hristos vaskrese ili Hristos voskrse \u2013 znate li \u0161ta je pravilno?<\/p>\n\n\n\n
Da re\u0161imo odmah sve dileme, ono \u0161to je najva\u017enije jeste da \u010destitate iskreno. Takvu \u010destitku prihvati\u0107e svaki istinski vernik, kako god da ste je formulisali, pa makar to bilo i \u201ezapadnja\u010dki\u201c, odnosno \u201ekatoli\u010dki\u201c \u2013 Sre\u0107an Uskrs. Svi drugi oblici su nastali pod uticajem kulturnih i vremenskih tradicija koji su se ukr\u0161tali na ovim prostorima, pa je tako \u201eUskrs\u201c srpsko narodno ime, Vaskrs stari srpski knji\u017eevni i crkveni naziv, a Voskresenije dana\u0161nje srpsko crkveno.<\/p>\n\n\n\n
Ali \u0161ta na sve ove nedoumice ka\u017ee gramatika?<\/p>\n\n\n\n
Prema op\u0161teprihva\u0107enom re\u010dniku Matice srpske, najpravilnije bi bilo re\u0107i: \u201eHristos vaskrse\u201c, me\u0111utim, sasvim je u redu i \u201eHristos voskrese\u201c. Kako je onda nastala najve\u0107a jezi\u010dka dilema u Srblja \u2013 Vaskrs ili Uskrs? Da krenemo ispo\u010detka\u2026<\/p>\n\n\n\n
Izvorni oblici re\u010di kao \u0161to su Vaskrs, Vaskrsenije, Vaskrsnuti, Vaskrse poti\u010du iz starog srpkog crkvenog i knji\u017eevnog jezika. Ove re\u010di u prevodu ozna\u010davaju uskrsnu\u0107e, odnosno ustajanje iz mrtvih i ponovno o\u017eivljavanje. Takozvani srpskoslovenski jezik, odnosno srpska redakcija staroslovenskog jezika, nastala je u vreme kada su Srbi primili slovensko bogoslu\u017eenje i slovensku pismenost, tokom 10. veka. Od tada pa do prvih decenija 15. veka, Srbi su pomenute re\u010di izgovarali sa poluglasnikom iza po\u010detnog \u201eV\u201c, a od 15. veka pa nadalje izgovaraju ih sa \u201eA\u201c. Dakle to je re\u010d Vaskrs.<\/p>\n\n\n\n
Negde od sredine 18. veka do danas ruskoslovenski jezik se upotrebljava u Srpskoj pravoslavnoj crkvi kao zvani\u010dan crkveni jezik. U tom crkvenom jeziku re\u010di o kojima govorimo izgovaraju se na ruski na\u010din, sa \u201eO\u201c u prvom slogu, Voskresenije, Voskresnuti, Voskrese.<\/p>\n\n\n\n
Re\u010d Uskrs, s druge strane, pripada srpskom narodnom jeziku, u kojem je u veoma davno vreme po\u010detno \u201eU\u201c dobijeno od starog po\u010detnog \u201eV\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Da je razlika izme\u0111u re\u010di Uskrs i Vaskrs zapravo politi\u010dkog karaktera pi\u0161e u Srpskom jezi\u010dkom priru\u010dniku, \u010diji su autori Pavle Ivi\u0107, Ivan Klajn, Mitar Pe\u0161ikan i Branislav Brbori\u0107. Tu ka\u017ee da postoji veliki broj hrvatskih re\u010di \u010dije preuzimanje ne dolazi u obzir, ali i da je \u201ebroj takvih re\u010di donekle i ve\u0161ta\u010dki pove\u0107an poslednjih godina, politi\u010dki motivisanim (mada sasvim nenau\u010dnim) tvrdnjama da je tobo\u017ee \u201edomovina\u201c hrvatski, a samo otad\u017ebina srpski, ili da \u201ehrvatske\u201c oblike Uskrs, uskr\u0161nji treba zameniti \u201esrpskim\u201c Vaskrs, vaskr\u0161nji. Ipak, u Pravopisu srpskog jezika pi\u0161e da, iako se obe re\u010di koriste u srpskom knji\u017eevnom i narativnom izrazu, izvesne razlike postoje. One su stilskog karaktera, pa je tako prefiks \u201evas-\u201c sve\u010daniji, a prefiks \u201eus-\u201c pripada stilski neutralnom standardu.<\/p>\n\n\n\n
Tako da je potpuno ispravno i u duhu na\u0161eg srpskog jezika i pravoslavlja \u010destitati i Usrks, kao i Vaskrs.<\/p>\n\n\n\n