Trenutni trgovinski rat izme\u0111u SAD i EU nije ni\u0161ta novo. Ove dve ekonomske sile su se suprotstavile u pet velikih trgovinskih sukoba. Kako su se oni zavr\u0161ili?<\/p>\n\n\n\n
Kada su SAD sredinom marta uvele carinu od 25 odsto na uvoz aluminijuma i \u010delika iz EU, to je bio prvi potez u trgovinskom sukobu izme\u0111u dugogodi\u0161njih saveznika, koji je zatim doveo do carina od 25 odsto na uvoz automobila iz EU u SAD i op\u0161te carine od 10 odsto na drugu robu.<\/p>\n\n\n\n
Zvani\u010dnici EU, rastrzani izme\u0111u diplomatskog ogor\u010denja i ekonomske potrebe da za\u0161tite evropske industrije, najavili su niz protivmera koje su potom suspendovane nakon \u0161to je predsednik SAD Donald Trump proglasio 90-odnevnu pauzu na tzv. recipro\u010dne carine, koje bi op\u0161tu carinu od 10 odsto pove\u0107ale na 20 odsto.<\/p>\n\n\n\n
Ali, ovo nije prvi put da se EU i SAD sukobljavaju oko trgovine. Od piletine do proizvodnje aviona, niz ekonomskih okr\u0161aja obele\u017eio je istoriju transatlantskog saveza, pi\u0161e Euronews.<\/p>\n\n\n\n
Ipak, ovaj sukob pokazuje znake mogu\u0107eg eskaliranja znatno iznad prethodnih sporova, jer su se u igru uklju\u010dile i usluge \u2013 posebno tehnologija \u2013 usled suficita SAD u trgovini uslugama u odnosu na EU.<\/p>\n\n\n\n
Rat zbog piletine \u2013 SAD 1 \/ EU 1<\/strong><\/p>\n\n\n\n Godine 1962, suo\u010dena sa poplavom jeftine ameri\u010dke piletine, Evropska ekonomska zajednica (EEZ) – tada sastavljena od Francuske, Zapadne Nema\u010dke, Italije, Belgije, Holandije i Luksemburga – odlu\u010dila je da uvede carine na ameri\u010dku \u017eivinu.<\/p>\n\n\n\n Potez je odmah doveo do drasti\u010dnog pada ameri\u010dkog izvoza piletine, posebno u Zapadnu Nema\u010dku.<\/p>\n\n\n\n SAD su procenile svoje gubitke na 46 miliona dolara godi\u0161nje, dok je EEZ tvrdila da su gubici bli\u017ei 19 miliona. GATT, prethodnik STO-a, kasnije je odredio kompromisnu sumu od 26 miliona dolara \u0161tete.<\/p>\n\n\n\n Po\u0161to su pregovori propali, Va\u0161ington je odgovorio carinama u vrednosti od oko 26 miliona dolara na evropske proizvode poput kamiona, konjaka i dekstrina.<\/p>\n\n\n\n Na kraju, nijedna strana nije iza\u0161la kao jasan pobednik. Evropa je platila manju cenu nego \u0161to se o\u010dekivalo, dok su SAD stekle pregovara\u010dku prednost.<\/p>\n\n\n\n Rat zbog banana \u2013 SAD 1 \/ EU 0<\/strong><\/p>\n\n\n\n Tzv. „ratovi banana“ predstavljaju jedan od najdugotrajnijih trgovinskih sporova izme\u0111u Brisela i Va\u0161ingtona, koji je trajao vi\u0161e od 15 godina.<\/p>\n\n\n\n Godine 1993. EU je usvojila preferencijalni trgovinski re\u017eim koji je favorizovao izvoz banana iz ACP zemalja (biv\u0161ih evropskih kolonija u Africi, Karibima i Pacifiku), kao podr\u0161ku njihovim krhkim ekonomijama.<\/p>\n\n\n\n SAD su se usprotivile, tvrde\u0107i da time bivaju o\u0161te\u0107ene njihove multinacionalne kompanije koje su dominirale svetskom trgovinom bananama.<\/p>\n\n\n\n Slu\u010daj je prenet na STO, koja je 1997. presudila u korist SAD. EU je 1998. izmenila svoj sistem uvoza, ali SAD nisu bile zadovoljne. Uvele su carine na proizvode iz EU, poput francuskih ta\u0161ni i italijanskog sira Pekorino, u iznosu do 191 milion dolara.<\/p>\n\n\n\n Tek 2009. EU je pristala da smanji carine na banane sa 176 na 114 evra po toni.<\/p>\n\n\n\n Rat zbog hormona u govedini \u2013 SAD 0 \/ EU 1<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to je 1989. po\u010delo kao mera za\u0161tite javnog zdravlja, brzo je preraslo u jo\u0161 jedan veliki transatlantski trgovinski spor. Te godine, EEZ je zabranila uvoz govedine tretirane ve\u0161ta\u010dkim hormonima rasta, pozivaju\u0107i se na bezbednost potro\u0161a\u010da.<\/p>\n\n\n\n Va\u0161ington i Otava su osporili ovu meru pred STO. Deset godina kasnije, 1999, STO je presudio u njihovu korist, dozvoliv\u0161i SAD da uvedu odmazdne carine na robu iz EU u vrednosti od 116,8 miliona dolara godi\u0161nje.<\/p>\n\n\n\n Carine su pogodile kultne evropske proizvode poput francuskog rokvforta, italijanskih i \u0161panskih pr\u0161uta, te belgijske \u010dokolade.<\/p>\n\n\n\n Nakon vi\u0161e od dve decenije prepucavanja, spor je kona\u010dno re\u0161en 2011. EU je pristala da postepeno pove\u0107a kvote za visokokvalitetnu, hormonski netretiranu ameri\u010dku govedinu, a SAD su ukinule kaznene carine.<\/p>\n\n\n\n Ve\u010diti rat: Boing\/Erbas\u2013 SAD 0 \/ EU 0<\/strong><\/p>\n\n\n\n Punih 17 godina, EU i SAD vodile su ogor\u010denu bitku oko dr\u017eavnih subvencija svojim vazduhoplovnim gigantima \u2014 Boingu i Erbasu.<\/p>\n\n\n\n Spor je po\u010deo sporazumom iz 1992. koji je trebao da reguli\u0161e dr\u017eavnu pomo\u0107. Ali ve\u0107 2004. SAD su optu\u017eile EU da nelojalno subvencioni\u0161e Erbas, povukle se iz sporazuma i ulo\u017eile \u017ealbu STO-u.<\/p>\n\n\n\n Usledila je pravna i diplomatska borba koja je kulminirala tokom prve Trampove administracije. Godine 2019, STO je SAD-u dozvolila da uvede carine u vrednosti od 7,5 milijardi dolara godi\u0161nje na robu i usluge iz EU.<\/p>\n\n\n\n Godinu dana kasnije, STO je presudio u korist EU, omogu\u0107iv\u0161i joj da uvede carine na uvoz iz SAD, kao odgovor na pomo\u0107 Boingu.<\/p>\n\n\n\n Godine 2021. postignut je proboj: obe strane su pristale na suspenziju carina, proglasiv\u0161i privremeno primirje koje va\u017ei do 2026.<\/p>\n\n\n\n Prvi rat oko aluminijuma i \u010delika \u2013 SAD 0 \/ EU 0<\/strong><\/p>\n\n\n\n Spor je po\u010deo 2018. kada je Trampova administracija uvela op\u0161te carine na uvoz \u010delika i aluminijuma, pozivaju\u0107i se na nacionalnu bezbednost. EU je brzo odgovorila tu\u017ebom pred STO-om i uvela protivmere na ameri\u010dku robu u vrednosti od 2,8 milijardi evra, uklju\u010duju\u0107i burbon, motocikle i sok od narand\u017ee.<\/p>\n\n\n\n Zatezanje je trajalo do 2021. kada su obe strane, pod Bajdenovom administracijom, pristale na suspenziju carina, \u0161to je ocenjeno kao korak ka obnovi poverenja.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, to krhko primirje se sada raspalo. Od marta 2025, carine od 25 odsto SAD su ponovo na snazi.<\/p>\n\n\n\n Gem, set i me\u010d?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to trenutni trgovinski sukob \u010dini posebnim, osim njegove \u017eestine, jeste prividno povla\u010denje Svetske trgovinske organizacije (STO) iz uloge arbitra.<\/p>\n\n\n\n Tradicionalno, kao \u0161to prethodni primeri pokazuju, sporovi su se re\u0161avali kroz STO, multilateralnu instituciju zadu\u017eenu za upravljanje globalnim trgovinskim tenzijama.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, SAD blokiraju imenovanja \u010dlanova panela koji re\u0161avaju sporove i uvele su „recipro\u010dne“ carine protiv vi\u0161e od polovine \u010dlanica STO-a.<\/p>\n\n\n\n Pogled na „homerovske“ trgovinske ratove izme\u0111u EU i SAD podse\u0107a nas da su multilateralne organizacije, bilo STO ili njen prethodnik GATT, bile klju\u010dne u re\u0161avanju sporova u pro\u0161losti.<\/p>\n\n\n\n Istorija tako\u0111e pokazuje da, \u010dak i kada neko na papiru izgleda kao pobednik, iz trgovinskog rata niko ne izlazi kao pravi dobitnik.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n